Izvor: Blic, 21.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radijatori na slamu
Radijatori na slamu
Istina je da su Banaćani poslednje grejne sezone malo odahnuli jer su restrikcije struje i gasa prestale, bez obzira na visoke račune koje plaćaju pod stalnom pretnjom makaza isključenja. Inače, veći deo dnevnog boravka u svakoj kući i dalje zauzimaju bar tri grejna tela - plinska 'alfa', TA 'šestica' na struju, a tu je i 'kreka' na čvrsto gorivo, tek da se nađe kad nestanu prethodna dva 'gospodska' energenta.
Mnogi Banaćani tokom kriznih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godina prokleli su dan kada su srušili stare zemljane peći priključujući se na uličnu gasnu mrežu po diktatu savremenog života. Kriza je ljude novog doba navela da se sete detinjstva i zime na šamlici pored seljačke peći koja se ložila slamom, tuluzinom i drugim ostacima sa njiva, iz štala i jasala.
Tako je rođena ideja o kotlu za centralno grejanje koji kao energent koristi biomasu. Već nekoliko zemljoradničkih i stočarskih gazdinstava u srednjem Banatu ima centralno grejanje u savremenim kućama od po nekoliko stotina kvadratnih metara koje radi na biomasu.
Kotao za korišćenje biomase konstruisalo je DP za proizvodnju, projektovanje, montažu i servisiranje opreme i instalaciju gasa, centralnog grejanja, ventilacija i kotlarnica 'Grejanje inženjering'.
Dragan Šarović, četrdesetdvogodišnji muž i otac iz Lazareva, odlučio se na ovaj vid grejanja. Za njega nije bio dileme kad svako hoće da ima svoju sobu koju treba zagrejati, pa zajedničku dnevnu, pa kupatilo i to je onda cela kuća. Šarović je poslovođa ratarstva na imanju 'Zlatica', a obrađuje i svoju zemlju. Štala u kojoj je smešten kotao na biomasu je puna stoke pa i za nju nema zime. Pored štale je šupa s balama, ove zime je to sojina a ne pšenična slama.
- Za bilo koji drugi energent računa se hiljadu maraka za grejnu sezonu koliko je potrebno da bi kuća od 200 kvadrata bila topla - kaže Šarović.
- Koliko je mene koštalo? Pa, kotao staje 42.300 dinara i sistem centralnog grejanja u kući, kako koga iznese. Ja sam se odlučio za radijatore jer sam ih kupio na kredit. Da je podno grejanje u pitanju, ušteda energije bi bila trideset odsto. Glavna ušteda je na energentu koji košta tri dana baliranja i sakupljanja po njivi, i to ne cela. Neka jedna bala košta deset dinara samo zato što je mašina radila i za njen rad utrošeno gorivo, inače je sama biomasa besplatna. Za celu zimu potrebno je, recimo, hiljadu bala slame. Seljaci inače spaljuju ostatke po njivama bez obzira da li je to slama nakon žetve ili tuluzina posle branja kukuruza. Nekada se sve to ručno sakupljalo sa njiva, donosilo kući, hranila se stoka, pa šta stoka ne pojede, prebiralo se, slagalo u snopove i ložilo u seljačke peći. Ništa sa njiva nije ostajalo neiskorišćeno. I nije stizao račun 'Elektrodistribucije' ili 'Grejanja' za plin pod pretnjom isključenja. Dovoljno je bilo biti vredan. J. Vojinov
