Izvor: Blic, 20.Dec.2009, 02:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Akademac kakvog Beč nije imao

Prošlo je 105 godina od kako je Milutin Milanković postao prvi Srbin doktor tehničkih nauka. Akademijski senat Velike tehničke škole u Beču 1954. godine dodelio je Milankoviću zlatnu doktorsku diplomu koja je, uz dopis rektora, zalepljena u knjigu upisa doktoranata. Od 1815, kada je osnovan Tehnički univerzitet, nijedan drugi bivši student nije doživeo takvu počast. Primerak rukom pisanog doktorata sa temom „Teorija linija pritisaka” nalazi se u arhivu Tehničkog univerziteta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a foto­kopija se čuva u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković". Direktorka biblioteke Stela Fi­li­pi-Matutinović kaže da je prilikom boravka u Beču videla knjigu upisa i rektorovo pismo kojim se odaje počast velikom naučniku. O njegovom doktoratu, kaže ona, Frederik Foce u časopisu „Nexus Network Journal" (2007) piše da je reč o analizi koja je i danas značajna za građevinarstvo.

UJKA VASA

Rektor Beogradskog univerziteta prof. dr Branko Kovačević prekosutra će u Univerzitetskoj biblioteci otvoriti izložbu „Kanon i odzivi – astronomska teorija Milutina Milankovića i savremena nauka". Autori izložbe, prof. dr Aleksandar Petrović i dr Stela Filipi-Matutinović, potrudili su se da nam približe delo čoveka koji se u svetu proučava mnogo više nego u zemlji u kojoj je živeo. O Milankoviću je održan veliki broj simpozijuma, od onog 1982. u Palisadu (SAD), gde se kao zainteresovani finansijer pojavio i NATO, do Peruđe 1988. gde je zvanično promovisana istraživačka metoda koja u osnovi ima Milankovićeve cikluse osunčavanja.

Kod nas se o naučniku rođenom 1879. u Dalju kod Osijeka zna manje nego o propalim brakovima folk zvezda. A samo je priča o njegovom detinjstvu idealna za školsku lektiru. Milutin je rođen kao najstarije od šestoro dece Jelisavete i Milana, vrednog i preduzimljivog zemljoposednika i trgovca. Nažalost, Milan je rano umro, kad je Milutinu bilo tek sedam godina, pa je brigu o porodici preuzeo Jelisavetin brat Vasilije Muačević koga je Milutin smatrao poočimom. Koliko mu je ujka Vasa značio, najbolje pokazuje činjenica da je svome sinu dao ime Vasilije.

[ + ] Uvećajte grafiku ovde

SPAVAO DO PODNE

Milankovićevo detinjstvo moglo bi da inspiriše čak i generaciju "smarača”. Naime, Milutin je voleo dugo da spava i na časove privatnih učitelja često je stizao tek oko podneva. Ali zbog nežnog zdravlja i neviđene brzine kojom je savladavao propušteno gradivo, lako su mu praštali. Idol u detinjstvu bio mu je Marko Kraljević, a u mladosti Geteov "Faust” koji je stalno nosio u džepu. Kao student išao je u operu uživajući u Vagneru, učio je francuski, a voleo je i noćni život i lepe devojke.

Posle završene realke, gde ga je mladi doktor matematike Varićak naučio da ceni knjigu i osposobio za samostalan i temeljan rad, upisao je tehniku u Beču. Diplomirao je 1902. kod profesora Brika na projektu betonskog mosta. Po odbrani doktorata želeo je da se zaposli na Univerzitetu, ali kao Srbin to nije mogao. Otuda nevoljno stupa na praksu u preduzeće barona Pitela koje, zahvaljujući njegovoj obradi tehničke dokumentacije i mudro vođenim pregovorima, dobija izradu kanalizacije i savskog kolektora u Beogradu.

O poverenju koje su u njega imali njegovi profesori svedoči činjenica da su mu kao mladom inženjeru poverili izradu armirano-betonske konstrukcije jednog krila zgrade Tehničkog fakulteta. Za vreme kratke inženjerske prakse projektovao je brane, mostove, akvadukte i hidrocentrale širom Austrougarske, a dobro su poznata njegova rešenja mostova na pruzi Niš–Knjaževac, kojima je državi uštedeo znatna finansijska sredstva.

KRUPNE RIBE

Na predlog Mihajla Petrovića Alasa i Jovana Cvijića, Filozofski fakultet u Beogradu 1909. ponudio mu je katedru primenjene matematike. Bez dvoumljenja Milanković napušta lagodan bečki život i prihvata skromnu platu vanrednog profesora univerziteta i omaleni stančić u Balka­nskoj ulici. I tu u Beogradu stvara svoja najveća dela – rešava tajnu ledenog doba i uspostavlja temelj savremene klimatologije. Milanković je izumitelj najtačnijeg kalendara koji je do danas sačinjen, a autor je i projekta „apsolutne zidanice" – najveće građevine koja se na zemlji može podići. Milankovićeva kula, po izgledu slična Ajfelovom tornju, bila bi visoka 21,6 a stajala bi na osnovi prečnika 112,8 kilometara.

U knjizi „Kako sam doživeo Milutina Milankovića, srpskog genija", njegov student Aleksandar Trifoni kaže: „Usudio se da menja program, što je tada bilo nečuveno. Uneo je evropski duh na Univerzitet, što danas neki pokušavaju da urade, ali nikako da ostvare."

U svojoj 63. godini Milanković 1941. objavljuje „Kanon osu­nčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba", po mnogima najznačajnije delo srpske nauke u dvadesetom veku. Njegovi proračuni količine osunčavanja i srednje godišnje temperature Marsove površine i donjeg sloja njegove atmosfere dokazani su kasnijim kosmičkim istraživanjima i pokazali su se potpuno ispravnim. Sublimirajući dugogodišnji rad na matematičkoj teoriji klime, Milanković postiže svoj životni cilj i prestaje da se bavi naukom. Takav postupak objasnio je rečima: „Kada jednom uloviš krupnu ribu, sitnije ti više nisu zanimljive." Umro je 12. decembra 1958. godine.

NAJCITIRANIJI NAUČNIK

Svet ga definitivno priznaje 10. decembra 1976, kada su u časopisu „Nauka" objavljeni rezultati kojim je potvrđeno da su varijacije Zemljine orbite u stvari indikacije ledenih doba, što je značilo da su Milankovićevi proračuni bili tačni. Ubrzo postaje jedan od najcitiranijih naučnika svih vremena s indeksom citiranosti koji neprestano raste. U svojoj domovini, međutim, nije bio naročito interesantan. Do sada u Srbiji nije finansirano nijedno istraživanje Milankovićevih ciklusa osunča­vanja ili nekog drugog segmenta njegovog bogatog naučnog opusa.

I o samom životu Milutina Milankovića znali bismo znatno manje da za vreme II svetskog rata nije odlučio da sam napiše svoju biografiju. „Znam šta ću da radim za vreme nemačke okupacije. Pisaću istorijat svog života i dela. Posle moje smrti neko bi to napisao, ali verovatno pog­re­šno", rekao je i napisao „Uspo­me­ne, doživljaji, saznanja", vanre­dno interesantno delo koje srpski ministri nauka još nisu stigli da pročitaju.

Klanja mu se i NASA

Jedan krater na Mesecu Međunarodna astronomska unija 1970. nazvala je po Milutinu Milankoviću. Tri godine kasnije dobio je krater i na Marsu, a potom je njegovo ime poneo i jedan asteroid. NASA ga je uvrstila na listu 15 najznačajnijih naučnika svih vremena, a Evropsko geofizičko društvo od 1993. redovno dodeljuje medalju „Milutin Milanković".

Nastavak na Blic...