Izvor: Politika, 15.Nov.2010, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rekonstrukcija vlade „nemoguća misija”
Zašto je u Srbiji teško promeniti ministra
Posle 24-časovnih konsultacija francuska vlada je smanjena sa 37 na 30 ministarstava, a 16 funkcionera je ostalo bez dotadašnjih funkcija. Konsultacije o rekonstrukciji dvoipogodišnje srpske vlade kao da su počele davno –pre nego što se Rasim Ljajić, početkom prošle godine, ponudio da u cilju racionalizacije prepusti svoj resor Jovanu Krkobabiću – a baš ništa se nije promenilo.
Valjda zbog toga, za ekonomske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stručnjake sa kojima je „Politika” razgovarala, rekonstrukcija Vlade Srbije postoji samo u medijima. O tome se, kažu, raspravlja samo u novinskim stupcima i na televizijama, dok praktične posledice izostaju.
Mediji su prenosili nezvanične informacije o tome da se razmišlja da vlada ima 15 ministarstava, jednog potpredsednika i premijera umesto sadašnjeg 27-članog kabineta, pa da bi mogla da se rekonstruiše po formuli 6-2-2, a onda i po obrascu 3-1-1... U poslednje vreme učestale su i najave predsednika Srbije i Demokratske stranke Borisa Tadića da bi neke osobe u nekim resorima možda valjalo menjati, ali nije se odmaklo dalje od medijskih napisa o tome.
Odgovarajući na pitanje zašto je nemoguća misija da nadležni u ovoj zemlji preuzmu odgovornost za svoje postupke, Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, kaže da je problem strukturne, a ne personalne prirode.
„Smena ministara deluje besmisleno budući da je svima jasno da ministri ne odlučuju. Uostalom, kao što ne odlučuje ni predsednik vlade. Trebalo bi da se promeni odnos moći između predsednika države i vlade. Ovako, predsednik države i najveće partije u vladajućoj koaliciji donosi odluke zajedno sa drugim predsednicima partija, pa ministri u vladi izbegavaju odgovornost jer samo sprovode, a ne formulišu politiku. To je jasno na primeru ministra spoljnih poslova, ali važi i za predsednika vlade, ministarku finansija i sve druge članove vlade”, oštar je naš sagovornik.
Za profesora Miodraga Zeca priča o rekonstrukciji vlade je pokušaj da se šarenim pilulama spreči ono što samo hirurgija može da izleči. Kako kaže, problem je pogrešan koncept vlasti koji podrazumeva samo premošćavanje, a ne i rešavanje problema.
„Svi parametri govore da imamo probleme koji se gomilaju i odlažu godinama. Po svim ključnim parametrima mi smo u disproporciji – počevši od disproporcija između proizvodnje i potrošnje, štednje i investicija, uvoza i izvoza, zaposlenih i nezaposlenih, zaposlenih i penzionera, zaposlenih u administraciji i privatnom sektoru, centra i periferije, rođenih i umrlih... Red je da se kaže kako će se svi ti nagomilani problemi rešiti. Srbija zaslužuje da joj se tačno saopšti gde smo i kuda idemo”, kaže Zec i dodaje da ga personalne stvari ne interesuju, jer se problemi ne bi rešili rekonstrukcijom vlade ako je koncept koji jedna vlast nasleđuje od druge pogrešan.
Na pitanje zašto je u Srbiji tako teško promeniti ministra politički analitičari složno odgovaraju – zbog složenosti vladajuće koalicije. „Imaju koalicione sporazume koji određuju ko će koliko i čega da dobije. Tako složene konstrukcije je teško menjati”, navodi sociolog Milan Nikolić.
I urednik „Nove srpske političke misli” Đorđe Vukadinović ističe da je ova vlada, kao i većina prethodnih, plod komplikovanog kompromisa i nagodbe između manje-više ravnopravnih političkih subjekata i onda se s mukom pronađena formula teško menja. On podseća i da naš ustavnopravni sistem nije identičan francuskom i ne daje predsedniku tako odrešene ruke kao što ih ima Nikola Sarkozi kad poželi da promeni nešto ili nekoga u svojoj vladi.
Čemu onda sve ove najave o rekonstrukciji vlade? „Postoji objektivno nezadovoljstvo građana i onda postoji procena da bi ono moglo bar delimično da se amortizuje rekonstrukcijom, koja bi pokazala da vlada razume probleme građana i nezadovoljstvo vlašću. Rekonstrukcija je neka vrsta proteze, nadomestak za izbore, pogotovo ako bi ta rekonstrukcija bila praćena redukcijom ove neprirodno i nepristojno glomazne vlade”, kaže Vukadinović.
Iako ocenjuje da postoji izvesna potreba za rekonstrukcijom vlade, Milan Nikolić ne veruje baš mnogo da će se ona i sprovesti, čak ni posle poslednje najave predsednika Tadića da će se tome pristupiti pri kraju ove godine. Prema njegovim rečima, sve najave o rekonstrukciji vlade, koje stižu sa svih strana vladajuće koalicije više je „tvrđenje pazara”. „Kad imate ovakvu koaliciju u kojoj je samo jedna stranka, DS, sigurno iznad cenzusa, i neke su tu možda malo iznad, ali se ne zna da li će propasti možda sa jednom malom aferom, nikome se ne isplati da mnogo ljulja čamac. Naročito ne onim partijama koje su, po ispitivanju javnog mnjenja, ispod jedan ili dva odsto, jer verovatno nikad više neće biti u tom čamcu”, ističe Nikolić.
A. Nikolić – B. Baković
----------------------------------------------
Đurišić (DS): Važni principi smenjivosti i lične odgovornosti
Predsednik Izvršnog odbora DS-a Marko Đurišić izjavio je juče da je od početka formiranja Vlade Srbije mogao da se ospori njen obim i broj ministara i da je možda sada politički trenutak za promene, jer je važno pokazati postojanje principa smenjivosti i lične odgovornosti svakog pojedinca koji je na nekoj funkciji.
On ne veruje da bi to pitanje moglo da bude uzrok nesuglasica unutar vladajuće koalicije, jer sve stranke objektivno sagledavaju učinak svojih funkcionera, tako da ukoliko se krene u proces rekonstrukcije vlade, „neće biti nekih problema”.
Tanjug
----------------------------------------------
Milićević (SPS): Niko nas još nije pozvao na razgovore
Nikakvih poziva, ni razgovora o rekonstrukciji vlade unutar vladajuće koalicije nije bilo, svi pozivi za rekonstrukciju čuli su se, koliko je meni poznato, samo u javnosti, kaže Đorđe Milićević, portparol SPS-a za „Politiku”. On dodaje da je „SPS otvoren za razgovore o rekonstrukciji, to je predsednik SPS-a više puta rekao”.
Prema Milićevićevim rečima, kad se govori o rekonstrukciji vlade, „potrebno je da znamo sadržaj tog predloga, šta se želi postići time, a ono što nikako ne bi bilo dobro jesu kozmetičke promene”. Milićević objašnjava da bi kozmetičke promene, koje podrazumevaju „smanjenje broja ministarstava tako što bi se napravila fuzija dva ministarstva, pa bi svi zaposleni i ministar prešli iz jednog u drugo ministarstvo, bile pogrešne”. Prema njegovim rečima, takvim promenama se ne bi dobilo ništa „ni manja, niti efikasnija vlada”.
M. Č.
objavljeno: 16.11.2010.
