Izvor: Politika, 31.Jan.2012, 11:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sarkozi želi drugi mandat
Fransoa Olandu, socijalističkom kandidatu za predsednika Francuske, pao je kamen sa srca, jer sva je prilika da će njegov glavni rival u prvoj i drugoj rundi izborne trke biti aktuelni francuski predsednik. Nikola Sarkozi nije to otvoreno potvrdio kada je preksinoć uzurpirao udarni termin na svih šest kanala francuske televizije, ali je izneo program koji ima nameru da počne da sprovodi tek na jesen. Već u maju, kada se izbroje glasovi, znaće se ko je novi predsednik Francuske.
To >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neće biti Nikola Sarkozi, ako je verovati anketama koje ukazuju da će u prvom krugu Oland za pet-šest procenata preteći aktuelnog predsednika, dok će ga u drugom krugu ubedljivo potući sa šezdeset odsto glasova. Zato je Olandu i laknulo, jer kada bi Sarkozi odustao od trke za drugi predsednički mandat, i svoje mesto ustupio nekom drugom političaru sa desnog centra, iz njegove Unije za narodni pokret (UMP), verovatno bi socijalista morao mnogo više da se pomuči kako bi ga pobedio.
U nepogodnim uslovima, kada je evrozona u krizi, a Francuska izgubila svoj dugo čuvani kreditni rejting trostrukog A, ne može da se isključi nijedan neobični obrt, pa ni nagla promena francuskog raspoloženja u prilog Sarkoziju.
Predsednik Francuske upravo igra na ozbiljnost krize koja ne trpi neiskustvo. Aludira na Olanda, ne pominjući ga po imenu, jer ovaj socijalista nikada ranije nije bio ni na jednom značajnijem državničkom mestu.
Evropa, po Sarkoziju, nije više na ivici ambisa, ali je kriza i dalje „krajnje ozbiljna”. Podizanjem poreza na dodatu vrednost sa 19,6 na 21,2 odsto (od oktobra) predsednik Francuske planira da obezbedi sredstva kojim bi olakšao život poslodavcima sa više od 250 zaposlenih. Od novca skupljenog većim PDV-om, Sarkozi bi smanjio trošak poslodavaca za svakog zaposlenog. Radnici ne bi dobili nikakvu povišicu, a ukinula bi se i tekovina tridesetpetočasovne radne nedelje, na koju su Francuzi posebno ponosni. Svi bi, po Sarkozijevom receptu, radili više, za iste pare, i tako bi postali konkurentniji sa Nemačkom.
Najjača ekonomija Evrope za Sarkozija je primer za ugled. Francuze nije začudilo to što će Merkelova, kako je objavljeno i pre nego što je Sarkozi otpočeo svoju trku, aktivno učestvovati u njegovoj kampanji. Nemačka Hrišćanska demokratska unija saopštila je da je saradnja sa Sarkozijevim UMP-om od „suštinskog značaja za savezništvo dve zemlje”, i da će lično „Angela Merkel nastupati na Sarkozijevim predizbornim skupovima”.
Koliko se to dopada Francuzima koji sve češće pominju neizmirene istorijske račune između dve zemlje? Što je čvršći „duet Merkozi”, u kome Merkelova vodi glavnu reč a Sarkozi joj po mišljenju zemljaka preterano povlađuje, to je rejting francuskog predsednika ugroženiji.
Parizu se nikako nije dopala ni jasno izražena želja Nemaca da Sarkozi treba da ostane u Jelisejskoj palati narednih pet godina. To je sa nemačkim akcentom izgovorio drugi čovek u Merkelovoj CDU, gostujući u Parizu, gde je ocenio da je „Sarkozi idealan predsednik, i sada i u budućnosti”. Opozicija je reagovala munjevitom porukom na Tviteru – „Merk” dolazi, „Ozi” gubi.
Ipak, Sarkozijev nastup u nedelju uveče pratilo je 17 miliona Francuza. Dok njegovu najavu o uvođenju Tobinove takse (na finansijske transakcije) i većeg PDV-a konzervativni „Figaro” ocenjuje kao „hrabru odluku”, listovi orijentisani više levičarski zameraju mu što se divi „nemačkom ekonomskom modelu ignorišući socijalnu cenu privrednog rasta”.
Francuzi, po oceni mnogih sociologa, očekuju od budućeg predsednika da im ukaže na put kojim će se izaći iz krize u skladu sa domaćim modelom društva. Ili da bar predloži kako da se korenima krize udare smrtonosni udarci. Nemaju više strpljenja za ponude da stežu dalje kaiš bez vidljivog kraja. Zato mnogi u Evropi očekuju da će Francuska skrenuti ulevo i da će prekinuti desni trend koji je zavladao kontinentom.
Z. Šuvaković
objavljeno: 31.01.2012.
Pogledaj vesti o: Prvi maj
