Izvor: Politika, 22.Sep.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesta kojima se ne smeši „suva” budućnost
Usled klimatskih promena i porasta nivoa mora i okeana, mnogi delovi kopna biće prekriveni vodom
Predviđanja i računice klimatologa su različita u santimetrima i metrima. U jednome su naučnici ipak saglasni: usled klimatskih promena u budućnosti neminovno će doći do porasta nivoa mora i okeana. Poplave i nestanak pojedinih delova priobalja i ostrva na planeti ne samo da su izvesni već se i danas osećaju katastrofični rezultati poremećaja ravnoteže životne sredine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Na mapi sveta crvenom, upozoravajućom, bojom već su obeležene mnoge lokacije – od obala Severne Amerike, Evrope, Azije, ostrva u Tihom okeanu... – jer će za koju deceniju te kopnene oblasti postati površine pokrivene vodom. Upravo da bi ukazala na ovaj problem, pre tri godine vlada Maldiva je održala sednicu pod vodom.
Kako je danski publicista Gejt Huh napisao u knjizi „100 mesta koja bi trebalo videti pre nego što nestanu”, podela se nikako ne može izvršiti na velika i mala mesta jer, nažalost, svim predelima preti podjednaka opasnost. Evo samo nekih od mesta kojima se ne smeši „suva” budućnost.
LONDON
Ukoliko se obistine predviđanja stručnjaka za klimatske promene da će do kraja ovog veka nivo mora rasti od 18 do čak 59 santimetara, ništa manje razloga za brigu nemaju ni stanovnici Londona. Poplave koje prouzrokuje Temza, pod uticajem plime i oseke Severnog mora u koje se reka uliva, najavljuju neizvesnu budućnost Britanaca. Iako je početkom osamdesetih godina 20. veka izgrađena velika brana, neke pesimistične procene su da bi već od 2025. ova zaštita bila nedovoljna. Prvi na udaru našao bi se metro, a na sajtovima se već mogu naći računice da bi šteta bila čak 48 milijardi dolara.
VENECIJA
Grad star 1.300 godina, izgrađen na 118 ostrva, nažalost, jedan je od najugroženijih. Primera radi 1900, Trg svetog Marka, kako su zabeležili hroničari, poplavljen je sedam puta, a sto dve godine kasnije – 2002. – čak 108. Posle svake jače kiše posetioci se za nekoliko minuta nađu u vodi do kolena. Povećan nivo slane vodeozbiljno oštećuje istorijske građevine poput Duždeve palate koja datira iz 9. veka. Da bi sačuvali grad, primenjuju se hidromeliracione mere poput one da je na jednom od tri ulaza koji vode od otvorenog mora izgrađena ogromna mehanička brana, a do 2014. godine trebalo bi da se izgrade brane i na ostala dva ulaza.
TUVALU
Tuvalu je četvrta najmanja država na svetu, posle Vatikana, Monaka i Naurua. Čine je devet koralnih ostrva u Okeaniji, ukupne površine od 26 kvadratnih kilometara, od kojih su pet atoli. Najmanje ostrvo Niulakita je bilo nenaseljeno sve do 1949. kada su se doselili ljudi sa susednog ostrva Niutao. Većinsko stanovništvo su Polinežani. Uglavnom se bave voćarstvom i ribolovom, a godišnje ih poseti oko 1.000 turista, kao nedavno princ Vilijam i princeza Kejt. Ukoliko se obistine procene da će nivo Tihog okeana do 2100. porasti od 10 do 25 centimetara, nekoliko stotina stanovnika ostaće bez domovine. Umesto tla pogodnog za život, sve bi se pretvorilo u močvare.MALDIVI
Maldivi su grupa ostrva u Indijskom okeanu, oko 700 kilometara jugozapadno od Šri Lanke. Nalaze se na samo dva metra nadmorske visine. U cilju ukazivanja na alarmantnost problema podizanja nivoa mora, 2009. predsednik Muhamed Našid i ministri obukli su ronilačka odela i pod vodom na oko pet metara ispod površine održali su sednicu vlade. Komunicirali su uz pomoć tabli za pisanje i ručnih signala.Pod vodom je potpisan i dokument kojim se sve zemlje sveta pozivaju da smanje emisiju štetnih gasova. Arhipelag je i dalje jedan od najizloženijih opasnosti.
DANSKA, HOLANDIJA, NEMAČKA
Kroz ove tri države, u priobalju Severnog mora, prostire se Vaden si – oblast površineod oko10.000kvadratnih kilometara. Kako je na samo osam metra iznad površine mora, procenjuje se da će već naša deca sadašnji izgled moći da pojme samo po predanju. Oblast predstavljamočvarnusredinu i idealno staništemnogobrojnihbiljnihi životinjskihvrsta. Godišnje se ovde obre čak 12miliona ptica, a ukoliko predeo bude potopljen, čak 29životinjskih vrsta izgubiće dom. Inače, predstavlja jedno od poslednjih mesta u Evropi gde još uvek vladaju prirodni zakoni eko-sistema i od 2009. godine je pod zaštitom Uneska.
A. C.
objavljeno: 23.09.2012
