Izvor: B92, 13.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život na Kosovu
Priština -- Dok mladi Albanci planiraju da odu sa Kosova i vrate se kada se situacija stabilizuje, sa Srbima je sasvim drugačije.
Erlet Mućoli ima 24 godine i studira stomatologiju u Prištini. On želi da završi fakultet u inostranstvu, da tamo odradi specijalizaciju, stekne prvo radno iskustvo i da se za desetak godina vrati na Kosovo. "Mislim da je lakše da se završi u inostranstvu i mnogo bolje je da studiraš u inostranstvu, imaš bolju praksu i to je to. Mislim da je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ovde moje mesto ovde sam se rodio i hoću ovde da živim", kaže Mućoli.
On smatra da na Kosovu ima budućnosti, ali tek za nekoliko godina.
Jeta Džara, novinarka i autorka jedne od najgledanijih emisija "Život na Kosovu" imala je sličan zivotni put.
Devedesetih godina je otišla u London, tamo je završila školu, nakon čega je radila na Bi-Bi-Siju i na kraju svega se vratila na Kosovo.
Ona se slaže da bliska budućnost nije svetla, ali da za razliku od drugih zemalja u regionu koje su kao Kosovo, prošle kroz krvave oružane sukobe, mladi na Kosovu imaju mnogo više optimizma.
"Znam ljude koji hoće da odu van, ali znam mnoge koji su studiurali, završili studije napolju i umesto da rade po 10 godina za jednu promociju napolju u nekoj drugoj državi, videli su šansu na Kosovu da za manje godina naprave veći korak", kaže Džara.
Ona smatra da postoji perspektiva za ljude koji se školuju i koji studiraju jer na Kosovu ima poslova u oblastima za koje nema dovoljno stručnjaka.
Za razliku od kosovskih Albanaca čije društvo je veoma mlado, većina kosovskih Srba zašla je u pozne godine, posebno oni koji žive van enklava.
Snažana Borzanović vratila se 2002. godine u Prištinu. Ona kaže da nije zadovoljna situacijom i da sa komšijama Albancima nema normalan odnos, ali ne odustaje od života na Kosovu.
Borzanovićeva kaže da joj konkretno nedostaje pravo na veroispovest. "Pored toga, sve nešto, nedostaje mi naš narod koji je bio tu, nedostaje mi pravo da uđem u prodavnicu da probam robu, ipak nemaš toliko hrabrosti da uđes i probas u kabini", kaže ona.
"Sloboda kretanja tako-tako, a ja sam je otela i ne razmišljam o smrti. Mene to ne može da uplaši, mene kada neko plaši smrću mene to ne plaši", kaže Snežana.
Šef UNMIK-a Joakim Riker veruje da će sve biti bolje kada stanovnici Kosova budu znali na čemu su i kada status pokrajine bude rešen.
"Mislim da smo u poslednjih osam godina uspeli da uspostavimo rad institucija, demokratiju, vladavinu zakona, tržišnu ekonomiju i mislim da je Kosovo sada spremno da uđe u sledecu fazu", kaže Riker.
"Trenutno, inflacija je veoma niska. Fiskalna situacija je uglavnom zadovoljavajuća. Tačno je da imamo nizak stepen trgovinske razmene, visok nivo nezaposlenosti, deficit u spoljnoj trgovini... Mislim da Kosovo, kao i drugi ekonomski sistemi u tranziciji, ima šansu da dođe do održivog ekonomskog rasta i poveća stepen trgovinske razmene. Međutim, sada smo u tom začaranom krugu i dok status ne bude rešen mislim da nećemo videti značajniji ekonomski napredak", navodi Riker.
Riker kaže da je trenutno najveći problem Kosova - kolebanje investitora da ulažu u lokalnu ekonomiju zbog nerešenog statusa i nesigurnosti koje status kvo stanje donosi.
Međutim, on kaže da optimizam uliva činjenica da je Kosovo počelo da se integriše u regionalne ekonomske strukture, bilo da se radi o članstvu u Cefti ili učešću u regionalnim energestkim organizacijama.
