Izvor: B92, Beta, Tanjug, 20.Jun.2009, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski dan izbeglica
Beograd, Priština, Ženeva -- Danas je Svetski dan izbeglica. U Srbiji ima više od 300.000 izbeglica i interno raseljenih.
Sa više od 307.000 izbeglica i interno raseljenih osoba Srbija je i ove godine prva zemlja u Evropi i 13. u svetu. U Srbiji ima 236.000 raseljenih s Kosova, po čemu je na 11. mestu u svetu, dok je sa više od 97.000 izbeglica iz BiH i Hrvatske na 12. mestu svetske liste. U opštini Kula živi 2.000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Od >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << toga 170 porodica nije stambeno zbrinuto, a 218 traži pomoć u građevinskom materijalu kako bi adaptirali svoje stare kuće.
Mnoge izbeglice ni 14 godina po završetku rata ne mogu da koriste imovinu u zemlji iz koje su došli, a nije im regulisano ni isplaćivanje zaostalih penzija.
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta upozorio je, gostujući u Vestima TV B92, da izbeglice iz Hrvatske nemaju stanarska prava i ne mogu da otkupe domove u kojima su živeli do devedesetih.
On ističe da je rešenje da se odredi pravična nadoknada za stanove ili da se omogući povratak u posed gde je to moguće.
OEBS: Povratak na Kosovo i dalje je izazov
Šef Misije OEBS-a na Kosovu, ambasador Verner Almhofer, izjavio je da održiv povratak i reintegracija raseljenih lica sa Kosova i dalje predstavljaju veliki izazov u zaštiti ljudskih prava, uprkos naporima kosovskih vlasti i međunarodne zajednice.
Povodom obeležavanja Svetskog dana izbeglica, 20. juna, Almhofer je pozvao na "skladnije korake kako bi se unapredio povratak".
"Povratak i reintegracija raseljenih lica moraju postati prioritetno pitanje", naveo je Almhofer u pisanoj izjavi, podsetivši da OEBS na Kosovu nadgleda ljudska prava i vladavinu prava u oblastima koje utiču na pravo na povratak, kao što su imovinska i stambena prava, nediskriminatorski pristup javnim službama, mogućnosti zapošljavanja, civilna registracija pripadnika zajednica, bezbednost i sloboda kretanja i pristup pravosuđu.
"Centralne i lokalne vlasti moraju stvoriti uslove pogodne za održiv povratak svih raseljenih lica većom posvećenošću i sprovođenjem projekata vezanih za povratak", poručio je Almhofer.
"Nastaviti izgradnju kuća"
Državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je da to Ministarstvo mora da nastavi izgradnju kuća i popravku oštećenih objekata na Kosovu.
Ivanović je pri poseti selu Crkolež u opštini Istok rekao da je zabrinjavajuća činjenica što u tom selu nema dece i da je to najbolji pokazatelj realnog stanja.
On je za 3. i 4. jun najavio održavanje seminara za opštine Istok, Klinu, Peć, Kosovo Polje i Lipljan, na kojima će se ljudi obučavati da napišu i odaberu projekat koji im može obezbediti zaposlenje.
A deset srpskih porodica danas se vratilo u selo Rudice kod Kline, o čemu možete čitati više u posebnoj vesti.
Šef misije Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) na Kosovu, Herman Šturvold, ocenio je da Kosovo pruža dovoljnu sigurnost za povratak raseljenih i izbeglih osoba.
"Mislimo da je sigurnost na Kosovu dovoljna za povratak raseljenih i u većini slučajeva nema razloga za strah", rekao je Šturvold, a prenosi "Koha ditore".
Preme njgovim rečima, "podrška i angažovanje institucija Kosova, ali i međunarodnih organizacija" doveli su do povratka nekih iseljenika na Kosovo, dok oko 3.500 njih izražava želju da se vrati.
Istovremeno, predstavnici Akademije nauka i umetnosti Kosova optužili su srpske vlasti da zloupotrebljavaju demografske podatke i to tvrdnjom da se sa Kosova nakon 1999. godine iselilo 200.000 Srba.
Oni navode da je prema zvaničnom popisu stanovništva iz 1991. godine, koji su bojkotovali samo Albanci, na Kosovu bilo 194.190 Srba, tj. njih 9,9 odsto sa tendencijom velikog pada nataliteta, navodi se u saopštenju.
Akademija je tako reagovala na izlaganje ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića, koji je na sednici Saveta bezbednosti UN naveo da se sa Kosova nakon rata iselilo više od 200.000 Srba.
Predstavnici Akademije podsetili su i na, kako navode, jednu od najobjektivnijih procena etničkog sastava stanovništva na Kosovu koje je obavila Evropska inicijativa za stabilnost.
Po tom istraživanju u Srbiju se nakon rata iselilo oko 65.000 Srba. Podsetimo, Jeremić se na sednici Saveta bezbednosti pozvao na podatke UNHCR-a.
Težak život izbeglica u Srbiji
Čedomir Vranić, izbeglica iz Zadra, ima šestočlanu porodicu koja živi u Sivcu u trošnoj i staroj kući.
Oni za 15 godina nisu dobili nikakvu pomoć od države kako bi rešili svoj stambeni prostor. Da bi dobili građevinski materijal, kao pomoć, u vrednosti od 150.000 dinara, moraju da imaju kuću u vlasništvu.
Čedomir Vranić kaže da radi sezonske poslove i da ne može da zaradi ni za preživljavanje, a kamoli za sopstveni stambeni prostor.
U porodici Vranić u stalnom radnom odnosu je Čedomirova supruga, koja kaže da njih šestoro potroše trostruko više nego što ona zaradi.
U Sivcu žive i Čedomirovi otac i majka koji su kupili sebi kuću i zahvaljujući tome dobili su, od povereništva za izbeglice opštine Kula, pomoć u građevinskom materijalu za adaptaciju kuće.
Povereništvo za izbeglice u Sivcu nikada nije raspisalo konkurs za pomoć koju je davalo u građevinskom materijalu , tako da se ne zna po kojem kriterijumu su neki dobili pomoć a neki ne, kaže član opšinskog saveta za migracije Dragan Zirić.
Na teritoriju opštine Novi Sad, u nelegalnom naselju Veliki Rit živi oko dve hiljade ljudi, najviše Roma.
Većina njih su raseljeni sa Kosova i Metohije. Jedanaestočlana porodica sa Kosova živi u teškim uslovima a država i pored obećanja ništa nije uradila za njih.
Problem izbeglica traje 18 godina a raseljenih deset i za ovo vreme njihov status nije rešen neće biti rešavan još dve godine.
U pokrajinskom Fondu za pomoć izbeglim i raseljenim licima su nam rekli da je oko 2000 porodica na listi čekanja za rešavanje stambenog pitanja i da neće primati nove zahteva dok ne reše stare.
Situacija u svetu
Prema izveštaju UNHCR-a u svetu je krajem prošle godine bilo 42 miliona izbeglica i interno raseljenih osoba ili 700.000 manje nego prethodne godine.
U prvih šest meseci 2009. godine njihov broj je, međutim, porastao za više stotina hiljada zbog sukoba koji su obnovljeni ili nastavljeni u Pakistanu, Šri Lanki i Somaliji.
Humanitarna agencija UN redovno objavljuje godišnji izveštaj "Globalni trendovi" o položaju izbeglih i raseljenih uoči Svetskog dana izbeglica koji se danas obeležava širom planete.
Prema tom izveštaju, krajem 2008. godine, u svetu je bilo 16 miliona izbeglica i onih koji su tražili azil i 26 miliona interno raseljenih lica.
Od toga, 29 različitih grupa sa više od 25.000 izbeglica u 22 zemlje živi u egzilu pet i više godina, a to znači da 5,7 miliona živi "u paklu" bez izgleda da se vrati kući ili naseli u zemlji izbeglištva.
U zemlju porekla protekle godine se vratilo 604.000 izbeglih ili 17 odsto manje nego 2007. i 1,4 miliona raseljenih, što je pad od 34 procenta.
Prema izveštaju UNHCR-a, broj onih koji su se dobrovoljno vratili u svoje zemlje konstantno opada od 2004. godine, a broj povratnika 2008. godine je drugi na listi najmanjih u poslednjih 15 godina.
.jpg)
