Izvor: Politika, 08.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preti kriza institucija
Ukoliko u najkraćem roku ne bude izglasan ustavni zakon, Srbija bi upala u pravni vakuum
Različiti politički interesi vezani za datum održavanja parlamentarnih i predsedničkih izbora doveli su u pitanje izglasavanje ustavnog zakona. Ustavnim zakonom (za koji mora da glasa najmanje dve trećine narodnih poslanika) ne određuje se tačan datum održavanja izbora, ali se njime ipak definiše krajnji rok u kome oni moraju biti održani.
Oko toga da li ustavni zakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mora da se donese na istoj sednici kada i novi ustav ne spore se samo političari, već i pravnici. U članu 134. još važećeg Ustava kaže se da ustavni zakon stupa na snagu usvajanjem ustava, ali su tumačenja pravnika podeljena oko toga da li to znači istog dana ili može i u nekom kraćem roku nakon proglašenja ustava.
– Ukoliko ustav bude proglašen, ali bez ustavnog zakona, imaćemo, da se tako izrazim, jednu glupu situaciju. Ustav je stupio na snagu, ali ne može da bude sproveden. Rad na ovakav način je defakto kršenje ustava, dakle naš ustav će biti u krizi na početku, ili narodski rečeno – operacija uspela, pacijent preminuo, kaže za "Politiku" Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije. On, međutim, dodaje da ga ne bi iznenadilo, "jer je u Srbiji sve moguće", da sednica, posle proglašenja ustava bude prekinuta, pa da se kaže kako se ona nastavlja kasnije, onda kad se dogovore, kako bi na taj način bio zaobiđen ustavom propisani postupak. Što se izbora tiče, oni mogu biti raspisani, bez donošenja ustavnog zakona, ukoliko ne budemo imali vlast – kaže Ivošević.
To praktično znači da bi za raspisivanje parlamentarnih izbora vlada prvo trebalo da podnese ostavku, a ukoliko se žele i predsednički, onda bi to isto morao da uradi i Boris Tadić.
Vladimir Todorić, urednik Srpske pravne revije, podseća da, ukoliko ustavni zakon ne bi bio donet na današnjoj sednici parlamenta ne postoji nijedna institucija koja bi sankcionisala takvu neregularnost, jer faktički nemamo Ustavni sud (upražnjena su mesta predsednika i tri člana suda).
– To ne samo što bi značilo kršenje sadašnjeg ustava, već bi dovelo i do krize jer bi imali na snazi novi ustav koji ne znamo kako će se primenjivati. Donošenje ustava bez ustavnog zakona bio bi presedan u istoriji pisanog ustava. To je nemoguće – kaže Todorić za "Politiku".
Prema njegovim rečima bilo bi najbolje doneti ustav sa ustavnim zakonom i raspisati izbore na svim nivoima. Izbori mogu biti održani i do kraja godine ukoliko se u ustavnom zakonu rok od raspisivanja do održavanja izbora smanji sa 45 na 30 dana.
Upravo zbog svega što za sobom povlači donošenje novog ustava, a pre svega izmenu sistemskih zakona (o skupštini, vladi, predsedniku, ustavnom sudu, izboru narodnih poslanika, lokalnim izborima, lokalnoj samoupravi), promena najvišeg pravnog akta uoči izbora, smatra Todorić, nije uputna pošto bi do izbora "došlo i ovako i onako". Na ove zakone bismo svakako morali da sačekamo oko tri meseca i ukoliko bi ustavni zakon danas bio donet jer treba sačekati da prođe rok za održavanje izbora, a zatim moraju da se formiraju skupština i vlada i tek onda bi ti zakoni mogli da budu doneti.
Ukoliko se odustane od usvajanja ustavnog zakona, objašnjava Todorić, i ako ne bude proglašenja ustava bez ustavnog zakona onda je sledeći korak raspisivanje izbora na svim nivoima, što bi vlada htela da izbegne.
Sličnog je mišljenja i Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda koji je još uoči referenduma tvrdio da u slučaju njegovog uspeha proglašenje ustava i ustavni zakon moraju biti "odrađeni" istog dana.
Na naše pitanje da prokomentariše pravne posledice eventualnog neusvajanja ustavnog zakona Vučetić kaže: "Ako ne bude usvojen, onda ću to komentarisati, ne želim da budem prorok, verujem da će se dogovoriti u poslednjem trenutku".
Koliko je ova tema osetljiva govori i činjenica da je malo pravnika spremno da javno govori o posledicama eventualnog neusvajanja ustavnog zakona. Jedan naš ugledni stručnjak za ustavno pravo koji je želeo da ostane anoniman suprotno prethodnim sagovornicima kaže da donošenje ustavnog zakona sledi iza akta proglašenja novog ustava i ne mora da se desi u istom trenutku.
"Aktom o proglašenju se finalizira donošenje ustava, a ustavni zakon može da se donese i u narednim danima, ali ne u nekom velikom razmaku zbog potencijalnog izazivanja velike institucionalne krize".
Ukoliko u najkraćem roku ne bude izglasan ustavni zakon, nastaće jedan specifičan pravni vakuum, jer će funkcionisati institucije koje su izabrane u skladu sa prethodnim ustavom. U tom slučaju bi stara skupština funkcionisala pod novim ustavnim kišobranom, ali se u tom slučaju duboko već ulazi u pitanje legitimiteta vlasti, odnosno organa koji su konstituisani u skladu sa prethodnim ustavom, a treba da deluju u skladu sa novim.
J. CerovinaM. Čekerevac
[objavljeno: 08.11.2006.]
