Izvor: Blic, 26.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kralj je pomiritelj
Kralj je pomiritelj
Srbija se već dugo vremena nalazi na raskršću svog istorijskog razvoja i traženja puta u budućnost.
Imperativ donošenja novog ustava i razdvajanje Srbije i Crne Gore samo su dodatni podsticaj.
Posle višedecenijskog postojanja autoritarnih režima Broza i Miloševića i nepotpuno ostvarenih težnji Petog oktobra, Srbija mora da krči put svog svekolikog vaskrsa i da prekine ustavni i svaki drugi kontinuitet sa bivšim režimima. Osnov >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovakvog preokreta leži u vaspostavljanju istinske, autentične, ustavne, parlamentarne monarhije, i to putem donošenja novog ustava koji bi usvojila posebno izabrana ustavotvorna skupština koja raspolaže originernom ustavotvornom vlašću.
Ustavna parlamentarna monarhija u savremenom svetu predstavlja modernu, demokratski uređenu državu koja počiva na velikim tekovinama demokratije i civilizacije: na pravima i slobodama, vladavini prava, nezavisnom sudstvu, itd. Takve su danas Španija, Švedska, Norveška, Velika Britanija, Danska, Belgija i dr. I kao takve one i predstavljaju uzor demokratije i napretka. Ustavna parlamentarna monarhija u Srbiji je u vreme Kralja Petra I, a pod vladom ustava od 1903. (1888) dosegla vrhunce evropske ustavnosti.
Monarhija je u Srbiji (Jugoslaviji), nasilno i na potpuno nelegitiman način ukinuta 1945. godine od strane ondašnjih komunističkih vlastodržaca. Vaspostavljanje ustavne parlamentarne monarhije bi značilo vraćanje Srbije njenim korenima, i utrlo put, kako rekoh, svekolikog vaskrsa - izgradnji demokratskog uređenja, vladavini prava, itd., ali i vraćanju međunarodnog ugleda i prijateljstva drugih zemalja, svrstavanju u red država sa visokorazvijenom ustavnošću, brzom ulaženju u Evropsku uniju, itd.
U ustavnoj parlamentarnoj monarhiji kralj je, kao simbol jedinstva naroda i države, kao nadstranačka ličnost i nesporni autoritet, a na osnovu i u okviru ustava, arbitar i pomiritelj u čitavom političkom procesu, pa je i garant ustavom uspostavljenih odnosa zakonodavne i izvršne vlasti, smene političkih partija na vlasti i brana negativnim efektima ove smene u izbornim ciklusima.
Ovlašćenja kralja su utvrđena ustavom kome je u potpunosti podređen i kome se mora pokoravati, čime ideja vladavine prava postaje integralni deo ustavne parlamentarne monarhije. Njegova ovlašćenja su ograničena i, u poređenju sa ovlašćenjima predsednika republike niza savremenih država, manja. Ustavna parlamentarna monarhija zato nije i ne može da bude režim lične vlasti. Njegove akte uvek potpisuju (to je tzv. premapotpis) nadležni ministri, odnosno predsednik vlade.
Prema tome, vaspostavljanje ustavne parlamentarne monarhije i jeste put za konačni demokratski radikalni preobražaj Srbije. To tim pre što su iskustva sa republikom u Brozovom i Miloševićem režimu bila pogubna.
Uostalom, osim u ta dva režima, Srbija je uvek bila monarhija, počev od Nemanjića.
