Izvor: RTS, 01.Feb.2010, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (01. 02. 2010.)
Politika: Kineski izazov Americi, Blic: Homen: Uskoro privatni izvršitelji u srpskom pravosuđu, Novosti: Kad pop Bogdan preti, Press: Pucnjava u „Đavi": Ranio četvoricu, seo za šank i naručio pivo, piše beogradska dnevna štampa
Kineski izazov Americi
Prvi put u novijoj istoriji neka zemlja uvodi sankcije američkim kompanijama. Naime, Kina je najavila da će američkim firmama koje prodaju oružje Tajvanu uvesti sankcije, kao i da će u odnosima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << s Vašingtonom obustaviti sve planirane posete vojnih zvaničnika. Time Kina i SAD ulaze u novu fazu otvorenije konfrontacije zbog američke vojne i političke podrške Tajvanu i čvrstog kineskog stava da je Tajvan neotuđivi deo Kine. Da li se ovaj američki potez mogao očekivati, ako je kineski već bio sasvim „normalan" i očekivan?
Administracija predsednika Baraka Obame je pod pritiskom domaćih kritika da je na međunarodnom planu „slaba i mekana". Ako Vašington, za sada, još ne može da napadne Iran zbog iranskog programa atomskog naoružanja, onda se sadašnja administracija odlučila da Tajvanu isporuči tek deo vojnog arsenala koji Tajpeh već godinama traži. Amerika će Tajvanu prodati, ipak, defanzivne borbene sisteme, upravo radi odbrane od mogućeg kineskog napada, što je suptilna poruka Pekingu.
Naravno da i takav američki potez provocira Kinu, koja već godinama koristi tržište kapitala u SAD da bi finansirala modernizaciju svoje vojske. Upravo na tom finansijsko-monetarnom planu Kina može već sada odgovoriti Americi mnogo jače nego bilo kojim vojnim merama. A da je rat između Kine i Tajvana moguć, o tome govori i zakon usvojen u Svekineskom narodnom kongresu još 2005. godine.
Gledajući samo vojne potencijale, Kina na području moreuza prema Tajvanu konstantno jača raketne i pomorske snage. Već sada može vrlo efikasno da uvede pomorsku blokadu Tajvana, čije oružane snage nemaju odgovarajuće protivpodmorničke sisteme, nemaju dovoljan broj najmodernijih borbenih aviona niti adekvatnu PVO. Kinezi mogu raketama srednjeg dometa da unište sve aerodrome na Tajvanu i pre nego što Amerikanci budu spremni da preuzmu i najmanji rizik da odbrane režim u Tajpehu.
Homen: Uskoro privatni izvršitelji u srpskom pravosuđu
Diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom i iskustvom u pravosuđu uskoro bi u svojstvu privatnih izvršitelja mogli od sudova da preuzmu deo poslova iz postupka prinudnog izvršenja i tako ih rasterete.
Ovaj novi vid profesije predviđen je predlogom zakona o izvršenju i obezbeđenju koji bi u martu trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri, izjavio je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen Tanjugu.
Zadatak privatnih izvršitelja će biti da u što kraćem roku izvrše sudsku presudu, a njih će plaćati država iz sudskih takse koje prikuplja Ministarstvo pravde, naveo je on.
"Kada smo razmišljali o uvođenju privatnih izvršitelja u pravosudni sistem imali smo bojazan da se na neki način ne legalizuju određene kriminalne grupe ili uterivači dugova", rekao je Homen i istakao da su zbog toga predviđeni visoki uslovi za budućeg privatnog izvršitelja - da ima završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit i pet godina staža.
Posebnim pravilnicima naknadno će biti uređeno postupanje profesionalnih izvršitelja, nagrada za rad, kodeks, a trebalo bi da bude donet i pravilnik za polaganje stručnog ispita za to zvanje.
Izvršenje sudske presude uz pomoć privatnih izvršitelja u ovom trenutku postoji u 80 posto zemalja Evropske unije, naglasio je državni sekretar koji je izrazio očekivanje da će uvođenje ovog instituta u pravni sistem Srbije bitno ubrzati, povećati operativnost i efikasnost izvršnog postupka.
"Jedan od najvećih problema koji postoji u sudskoj praksi je izvršenje sudskih presuda, jer Srbija u ovom trenutku ima oko 2.8 miliona predmeta od kojih je čak milion i 500.000 u procesu izvršenja", naveo je Homen ukazujući na neophodnost usvajanja novog zakona.
Izvršenja u Srbiji prosečno traju 500 i više dana za razliku od EU, gde se izvršenje okončava u roku od 18 do 20 dana, naveo je državni sekretar.
"Kada nemate funkcionalno izvršenje sudske odluke, pogotovo kada su u pitanju naknade radnicima, stečajevi... Neko je u mogućnosti da svesno otera firmu u stečaj, jer zna da taj postupak traje i do tri godine," primetio je Homen.
Kad pop Bogdan preti
„Slobodno joj poruči: čim je budem sreo na ulici polomiću je! Istolerisao sam joj mnogo kada je o meni pisala. Ali sada, kada kao vlasnik medija, imam uvid u stanje u novinarstvu, obrisaću put sa njom! Zapamtiće ona popa Bogdana! Šta joj u životu treba da izaziva sudbinu? Polomiću joj obe noge kad je sretnem u naselju Benska bara i rasuću je po asfaltu!"
Ovo je poruka koju je našem novinaru Aleksandri Delić, dopisniku „Novosti" iz Šapca, u subotu uputio sveštenik SPC Bogdan Simanić (46), jedan od vlasnika šabačkog nedeljnika „Glas Podrinja".
Delićeva je odmah, po dogovoru sa Redakcijom, Policijskoj upravi podnela prijavu na zapisnik. Već u ponedeljak o slučaju će obavestiti i Više javno tužilaštvo u ovom gradu.
Simanićeve pretnje upućene su posle teksta „Loš glas o Glasu Podrinja", u kojem se navodi da je protiv Simanića i drugog vlasnika „Glasa Podrinja", podneta policijska prijava za zloupotrebu službenog položaja „teška" 4,6 miliona dinara.
- Simanić je urlao u telefon. Nije se ni predstavio. On je moj bivši poslodavac i verovatno je zbog toga odlučio da kontaktira mene. Između pretnji, pljuštale su psovke! Morala sam brzo da reagujem, jer ni sama nisam sigurna na šta je taj čovek spreman. Dok je razgovor trajao, pored mene bio je suprug Milan, koji je sve čuo i spreman je da to potvrdi policiji - ispričala je Tatjana Cvejić, novinar „Blica", kojoj se prvo obratio sveštenik Simanić.
Kontroverzni sveštenik Bogdan Simanić u žižu javnosti dospeo je krajem 2005. godine, kada su njegovi parohijani od vladike Lavrentija peticijom zatražili da im dodeli drugog popa. Ovoga su optuživali da se, pored svešteničkog poziva, bavi i privatnim biznisom. Navodno, kasnio je na opela, zaboravljao za slave i daće, udvarao se ženama, pa čak i delio ginekološke savete o ispiranju „hipermanganom".
„Novosti" su pisale da im je Lavrentije izašao u susret i Simaniću oduzeo parohiju. Ali ne i mantiju. Istovremeno, Simanić se već „probio" kao biznismen. U užem centru grada sazidao je nekoliko višespratnica na uglovima najatraktivnijih ulica, a njegova firma, za koju nismo mogli da ustanovimo da li još uvek funkcioniše, zvala se „Ugao". Pred sedištem preduzeća, februara 2006. godine, nepoznati napadači bacili su bombu.
Pucnjava u „Đavi": Ranio četvoricu, seo za šank i naručio pivo
Novosadska policija traga za Markom Radenkovićem (36) iz Bačke Palanke, osumnjičenom da je juče ujutro ranio trojicu mladića, a jednog pretukao. Pucnjava se dogodila oko 5.15 u diskoteci „Đava" na Petrovaradinskoj tvrđavi, 45 minuta nakon što ga je obezbeđenje izbacilo iz objekta.
Radenković i dvojica pripadnika obezbeđenja sporečkali su se oko pola pet ujutro, nakon čega je on izbačen, pošto je bio vidno pijan. Ipak, vratio se 45 minuta kasnije, naoružan pištoljem, i opet započeo svađu sa obezbeđenjem. U jednom trenutku izvadio je pištolj i ispalio tri hica u Dragana Tešanovića (39) iz Bukovca, a jednom je pogodio Ognjena Cvetićanina (29) iz Novog Sada. Potom je ušao u diskoteku, gde je ranio Miloša Glušicu (84), a onda drškom pištolja po glavi više puta udario Strahinju Stanića (25). Na kraju, seo je za šank, naručio pivo i otišao.
Svi povređeni prebačeni su u Urgentni centar Kliničkog centra Vojvodine, gde se lekari i dalje bore za Tešanovićev život. On je u pucnjavi zadobio prostrelne rane stomaka, ruke i butine, Cvetićanin je ranjen takođe u stomak, dok jedan metak okrznuo Glušičinu levu potkolenicu.
- Najteže povređeni pacijent je zbrinut i operisan, ali ima povrede opasne po život i nalazi se u Jedinici intenzivne terapije - kaže Gordana Umičević, portparol Kliničkog centra.
Inače, Marko Radenković bio je ključni svedok u procesu protiv novosadskih narko-bosova Nenada Opačića i Dalibora Nišavića Čode, zbog čega je jednom gotovo do smrti pretučen u zatvoru na Klisi.
Radenković se prvi suprotstavio „zemuskom klanu" u Novom Sadu i Vojvodini. On je svedočio pred Specijalnim sudom u postupku protiv „zemunskog klana", koji je, po navodima optužnice, naručio ubistvo Novosađanina Velibora Iličića. Iličić je ubijen 7. decembra 2002. godine po nalogu Dušana Spasojevića, a Opačić i Nišavić osuđeni su za pomoć plaćenim ubicama Dušanu Krsmanoviću i Milanu Jurišiću da pobegnu nakon ubistva - kaže izvor Presa blizak istrazi.
Pripadnici nekadašnjeg „veterničkog klana", novosadske ekspoziture „zemunaca", 2006. su brutalno pretukli Radenkovića, upravo zbog informacije da bi on trebalo da svedoči.
Radenković je u zatvor na Klisi prebačen iz kaznione u Sremskoj Mitrovici, gde je služio kaznu zbog preprodaje narkotika. Takođe, on je i ranije gonjen zbog nasilnih krivičnih dela.
