Izvor: Politika, 21.Sep.2009, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset rolni toalet papira za mesec dana
Prosečna potrošačka korpa daleko je od realnosti i ne može da zadovolji potrebe četvoročlane porodice, poručuju iz organizacija za zaštitu potrošača. – Manje od decilitra jogurta dnevno
Ako je verovati zvaničnoj statistici, prosečna četvoročlana porodica mesečno kupi svega četiri litra kisele vode, a dnevne novine čita deset dana u mesecu. Mnoge pivopije bi se slatko nasmejale kada bi znali da zvanična potrošačka korpa predviđa samo litar piva mesečno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za celu porodicu.
Ovako oskudna potrošačka korpa koštala je u julu oko 36.000 dinara i bila je skuplja od prosečne zarade koja je iznosila oko 32.500. Gotovo 60 odsto vrednosti korpe, odnosno više od 20.000 dinara otpada na hranu i piće, a na komunalne, PTT, saobraćajne usluge i električnu energiju više od 20 odsto. Za četvoročlano domaćinstvo predviđeno je tek po tri kilograma pilećeg i svinjskog mesa mesečno, što preračunato po osobi izađe oko 50 grama dnevno. U statističkoj „torbi” je 11 litara jogurta, a to je manje od decilitra dnevno po jednom članu. Dovoljne su i dve paste za zube, kao i neverovatnih deset rolni toalet papira...
I dok iz mnogobrojnih organizacija za zaštitu potrošača poručuju da bi oni koji kroje životnu statistiku trebalo da probaju da prežive hraneći se iz takve korpe, postavlja se pitanje koliko zapravo realno jedna porodica mesečno potroši na hranu, piće, odeću, obuću... Kako slediti savet nutricionosta i jesti ribu barem jednom nedeljno, kada statistika predviđa svega dva i po kilograma ribe mesečno i to za celu porodicu? Ko određuje šta će se naći u potrošačkoj korpi?
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da stvarna vrednost potrošačke korpe za prosečnu porodicu iznosi bar 60.000 dinara.
– Važeća potrošačka korpa je nerealna i vređa dostojanstvo kupaca. Mi smo već uputili zahtev Ministarstvu trgovine da saopšti realnu vrednost i cifru koja je potrebna kako bi jedno domaćinstvo preguralo mesec dana. Vreme je da se prestane sa političkim marketingom – kategoričan je Goran Papović, potpredsednik NOPS-a.
I Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača smatra da je reč o statističkim podacima koji nisu objektivni i na osnovu kojih nikako ne može realno da se sagleda položaj potrošača.
Šta tek onda reći za statistički izum pod nazivom minimalna potrošačka korpa. Od prosečne je jeftinija oko 13.000 dinara i vredi oko 23.000. Ako je verovati statistici, i ona bi trebalo da bude dovoljna za podmirenje minimalnih mesečnih potreba četvoročlanog domaćinstva. Skromne stavke prosečne potrošačke korpe tu su još oskudnije. Predviđa, na primer, mesečno 20 litara mleka i četvrtinu litra šampona za kosu koji košta oko 40 dinara.
Jasno je da su obe korpe više nego skromne i da sa artiklima iz njih može možda da se preživi do petnaetog u mesecu. To potvrđuju i ekonomisti. Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište objašnjava i da mnogi od tih artikala spadaju u proizvode srednjeg i nižeg kvaliteta.
– Teško je jednim modelom, kakva je potrošačka korpa, obuhvatiti milione porodica. Zbog toga, a ne zbog nečije zlonamernosti, ona često ne odgovara stvarnosti. Potrošačka korpa može biti samo jedan, ali nedovoljan pokazatelj životnog standarda. Ima mnogih koji ne kupuju sve artikle koje ona predviđa, ili kupuju neke koji se u njoj ne nalaze – kaže Stevanović.
U Ministarstvu trgovine i usluga objašnjavaju da prosečnu potrošačku korpu izrađuje Republički zavod za statistiku na osnovu ankete o potrošnji domaćinstva.
– Količina proizvoda određuje se na osnovu iste ankete, kao i na osnovu nutricionističkih standarda koji obezbeđuju potrebnu količinu belančevina, masti i ugljenih hidrata. Lista se ne menja, osim u kategoriji voća i povrća gde se menjaju pojedini sezonski artikli – ističu u ovom ministarstvu.
-----------------------------------------------------------
Između laptopa i hleba
Da je naša potrošačka korpa nerealna i da se umnogome razlikuje od zapadnih, potvrđuje i Saša Đogović, saradnik Instituta za istraživanje tržišta.
– Šta bi bilo kada bi u korpu stavili, na primer, laptop računare, kakav je slučaj u pojedinim razvijenim državama. Kod njih je korpa bogatija većim količinama artikala, a u nju ulazi i mnogo više garderobe, koja je u našoj zvaničnoj statistici slabo zastupljena. Najveći deo naše korpe otpada na hranu – objašnjava Đogović.
On dodaje i da prosečnom zaradom jedino stanovnici Beograda i Novog Sada mogu da pokriju celokupnu potrošačku korpu.
– Pre godinu dana zarada je bila u visini vrednosti prosečne potrošačke korpe, dok su sada primanja smanjena, pa je potrebno 1,11 plata – kaže on.
S. Despotović
[objavljeno: 21/09/2009]
