Izvor: Kolektiv.co.rs, 07.Mar.2016, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene RTB-a: Vredna i vedra Milena
Svaki radni dan ovde, na kriveljskom kopu, za nas je novi izazov i potpuno se posvećujemo poslu jer samo posle uspešne smene možemo zadovoljni da odemo kući. – Ambicija je nešto najsvetlije u čoveku i mladi, uprkos teškim vremenima, ne treba nikad da odustanu od svojih ciljeva – poručuje Milena Knežević, pultista na primarnom drobljenju rude
KOP „KRIVELj“. – Borsko dete, po struci rudarski tehničar, Milena Knežević već četvrtu godinu radi na kriveljskom kopu. Njen otac je otišao u penziju, a ona započela posao pultiste. Rukovodi primarnim drobljenjem rude i sistemom transportnih traka kojima se ruda, kroz tunel, odvozi na deponiju. Odatle ide dalje na sekundarno drobljenje, mlevenje i flotiranje, pa se slobodno može reći da od Mileninog pogona počinje priprema rude da se iz nje izvade bakar, srebro i zlato. Uskim stepenicama penjemo se u sobičak sa prozorčetom sa koga se dobro vide i damperi koji dovoze rudu i drobilica u koju je sipaju. Za komandama pulta plavokosa devojka koja nas, odmah vidimo, dočekuje bez treme, a ubrzo shvatamo i zašto.
Kod Milene je sve pod kontrolom i zato je mirna, sigurna i vedra. Damperi natovareni sa oko 200 tona rude prilaze čas jednoj, čas drugoj rampi i pod njenim pogledom, uz tresak i prašinu, sručuju tovar u snažne čeljusti drobilice. Milena sa prstom na alarmu pazi da se ne omakne veća stena ili zalutali komad metala koji bi se zaglavio ili oštetio drobilicu. Čim bi tako nešto uočila, crvenim signalom daje znak vozaču da odmah zaustavi kipanje. Kad se istovari, kamion odbrunda po novi tovar, a Milena u svoje blokče upiše njegov broj i turu. – U proseku je po 80-ak tura u smeni, a jednom smo istovarili čak 102 – kaže ona, sada već pogledom prateći niz kazaljki, displeja i dugmadi na pultu. Prati, kaže, amperažu motora i tako zna kako rade trake.
Tehnički rukovodilac transportnog sistema i primarnog drobljenja Ivica Ognjanović nakratko ulazi na pult da se uveri da drobljenje dobro ide i odmah javlja kolegi da broj vozila može da se poveća. Usput nam reče da je Milena, a i ostale žene koje ovde rade, vredna, odgovorna i da ne mora da ih opominje. Poslovođa Dragan Simić, takođe veoma zadovoljan Mileninim radom, stade pored prozorčeta da je odmeni dok nam ona kaže koju reč više o sebi u ovom poslu: – Na početku smene moram tačno da znam gde se ko nalazi da bih mogla da pustim drobilicu i trake. Kad mi se svi jave i uverim se da je sve bezbedno za strat sistema, uključujem trake i počinje prevoz rude do deponije, a odatle dalje na sekundarno drobljenje. Kamioni pristižu, istovaramo ih, a ukoliko se i zaglavi neki komad stene, vadi se uz pomoć krana. Ako tako ne može, onda dođu mineri i razbiju ga eksplozivom.
Milena, ipak, ne pamti da se u njenoj smeni desilo nešto opasno niti je bilo većih zaglava. Jer, osam sati sve se budno prati. – Svaki radni dan za nas je novi izazov i pristupamo mu odgovorno – kaže ona. – Potpuno se posvetimo poslu nastojeći da uspešno odradimo soju smenu jer samo tako možemo zadovoljni da odemo kući. A, onda mi bezbrižnije prođe i ostatak dana u ćaskanju sa drugaricama, na fitnesu ili izlasku sa momkom. Zadovoljna sam i srećna što mogu da radim posao koji volim, a daće Bog da naša firma radi još dugo i da ću moći da napredujem.Verujem da možemo ostvariti naše ciljeve uz maksimalan trud i dobre međuljudske odnose. Evo, nas petoro u smeni moramo dobro da sarađujemo, a organizacija posla da bude odlična, kao što i jeste.
Milena se već navikla na trosmenski rad i nijedna smena joj više nije teška. Osmi mart obično prođe radno, ali redovno u dobrom raspoloženju, uz cvet, slatkiš, sok i više pažnje od kolega. Milena se ni trenutak nije premišljala šta da poruči mladima: – Neka nikad ne odustaju od svojih ciljeva, neka budu uporni, istrajni. Jer, uspeće samo ako imaju želju da uspeju. Ambicija u čoveku nešto je najsvetlije.
Pogledaj vesti o: Bor
