Izvor: Politika, 25.Apr.2015, 09:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje sive ekonomije – veća potrošnja
Naši sagovornici kažu da su poreznici boljim radom uspeli na tržištu da nadoknade pad plata u javnom sektoru i penzija
Strašno smo se plašili rezultata za fiskalnu konsolidaciju, jer kad smanjite plate u javnom sektoru i skrešete deo penzija, onda naravno očekujete da padne potrošnja, kazao je premijer Aleksandar Vučić u intervjuu „Nedeljniku”. Međutim, ljudi su izgleda rešili da troše više nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ranije. Zato što su shvatili da mi imamo sigurnu budućnost i da oni mogu da računaju da će stvari 2016. krenuti na bolje, objašnjava Vučić.
Kako kaže, prvi rezultati su pokazali, već u novembru i decembru, da je situacija bolja od očekivane, a trend se nastavio i u prvim mesecima 2015. godine.
Kako je moguće da potrošnja raste, ako njeni glavni izvori, a to su plate i penzije padaju? Odakle onda dolaze te pare, ako štednja nije smanjena? Prema podacima Narodne banke Srbije na kraju februara štednja stanovništva bila je 1.039 milijardi, dok je u novembru prošle godine bila 1.029 milijardi dinara. Krediti stanovništvu, kao treći izvor potrošnje, kad se oduzmu kursne razlike, takođe nisu povećani. Malo je verovatno da su koverte koje rođaci iz inostranstva šalju građanima Srbije sada izdašnije, jer otkako je kriza počela doznake beleže pad.
Šta je objašnjenje ovog svojevrsnog ekonomskog paradoksa? Kako je moguće da više trošimo ako nemamo više para? Prema podacima zvanične statistike u periodu januar-februar, u poređenu sa istim periodom prošle godine, promet je i dalje u blagom rastu od 1,4 odsto. Na mesečnom nivou zabeležen je pad od pet odsto, ali to je posledica činjenice da je u januaru potrošnja sezonski veća zbog praznika. Na godišnjem nivou, ipak, beleži se blagi pad prometa u trgovini na malo (0,8 odsto).
Sagovornici „Politike” smatraju da rešenje ove enigme zapravo leži u boljem radu Poreske uprave, odnosno većem obuhvatu sive ekonomije.
– To što nije zabeležen pad potrošnje jeste uspeh – kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. – Ali pitanje je šta su izvori te potrošnje. Plate i penzije čine čak 80 odsto dohotka građana i pitanje je šta je povećalo potrošnju ako su glavni izvori smanjeni. Krediti stanovništvu, kad se oduzmu kursne razlike stagniraju. Veća potrošnja nije došla ni iz štednje koju građani drže u bankama. Jedino ako nije iz slamarica. Ipak, čini mi se da je to najpre posledica boljeg obuhvata sive ekonomije – kaže Arsić i dodaje da promet u trgovini na malo nije najpouzdaniji pokazatelj potrošnje.
On, takođe, dodaje da se precenjuje efekat smanjenja plata i penzija na ukupnu potrošnju, jer one čine tek trećinu javne potrošnje.
Ako je obuhvat sive ekonomije veći, to opet ne znači da je realno, više novca potrošeno, nego da se to sada samo vidi na papiru. Što, prema rečima Arsića, jeste dobra stvar, ali ne znači da smo više para potrošili.
Na pitanje da li to znači da će zbog većeg obuhvata sive ekonomije i bruto domaći proizvod (BDP) biti veći, pa će po tom osnovu Srbija, opet, na papiru zabeležiti i ekonomski rast ove godine, Arsić, odgovara negativno. Kako kaže, u naš BDP, odnosno sve ono što privreda i građani stvore za godinu dana, ulazi i procena sive ekonomije.
Sa Arsićem je saglasan i Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije. Po njemu rast potrošnje najverovatnije znači da je značajan deo poslova iz sive zone uteran u legalne tokove.
– Beležimo rast potrošnje, a pali su nam glavni izvori novca te potrošnje. Mi ćemo ove godine imati veću potrošnju samo na papiru – zaključuje Nikolić.
