Izvor: B92, 22.Okt.2010, 04:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deficit za penzije u svetskom vrhu
Beograd -- Deficit penzionog fonda je skoro šest odsto BDP-a Srbije i jedan je od najvećih koje sam ja ikada video na celom svetu, kaže predstavnik MMF-a Bogdan Lisovolik.
On dodaje da je to ogroman iznos novca, skoro 200 milijardi dinara, koji je potreban da se dodatno uplati u penzioni fond iz doprinosa i opštih poreza.
"To je problem i njega možemo rešiti ili tako što ćemo povećati doprinose, koji su i ovako prilično visoki", naglašava Lisovolik. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Ako povećate doprinose, destimulišete rad, jer ljudi ne vole da daju doprinose, naročito ako oni neće dobiti te penzije, tako da je veoma važno da imate sveobuhvatnu reformu penzionog sistema, koja unapređuje manju potrošnju i da to uradite na transparentan način", dodaje on.
Lisovolik napominje i da ne vidi nikakvu alternativu reformi penzionog sistema u Srbiji. On objašnjava da je "to demografsko, ali i ekonomsko pitanje".
"Demografski, mi znamo da je izvesno da će ljudi u budućnosti živeti duže. Da biste rešili taj problem, vi morate ili da više trošite na penzije ili da u svom sistemu imate podsticaje da ljudi duže rade i da se kasnije penzionišu. Ekonomski deo jednačine dolazi kada pokušate da dizajnirate sistem koji će naterati ljude da rade duže na prijateljski način, tako da oni to žele umesto da to bude obavezno za njih. Veoma je važno da se dizajnira sistem koji će pomoći ljudima da više doprinose kako ne bi bilans penzionog sistema bio negativan", kaže predstavnik MMF-a u Srbiji.
Srbija ima dobar potencijal
Lisovolik, ipak, misli "da Srbija ima veoma dobar potencijal i pod uslovom da napravi odlučne korake da primeni neophodne reforme da generiše ekonomski rast koji će pomoći državi da postane mnogo bolja i naprednija, Srbiji će ići vrlo dobro".
"Dakle, po mom mišljenju, Srbija ima dobar potencijal, ali je jasno da je potrebno da se primene reforme da bi se realizovao taj potencijal. Jedna stvar tu je da se strukturiraju reforme za ekonomski rast. Već smo pomenuli konkurenciju, a druga strana je fiskalna konsolidacija. Fiskalna konsolidacija će omogućiti da se s jedne strane održi makroekonomska stabilnost, a s druge, da se oslobodi prostor za produktivnu javnu potrošnju, što bi u ovom slučaju bila investiciona potrošnja. To bi omogućilo daleko više infrastrukturne potrošnje", kaže on.
Predstavnik MMF-a objašnjava da "ako budemo uspešni u implementaciji penzione reforme, to će nam omogućiti da umanjimo udeo izdvajanja za penzije u BDP-u. Trenutno je udeo penzija u BDP-u više od 13 odsto, verovatno bliže 14 procenata, ako uključite i vojne penzije. Gledajući zemlje Evrope, mnogi konkurenti Srbije, nove članice EU i zemlje poput Mađarske, Poljske i baltičke zemlje imaju manje odnose izdvajanja za penzije u odnosu na BDP".
"Na primer, Rumunija ima potrošnju za penzije od osam odsto BDP-a i upravo je izglasala i implementirala svoju penzionu reformu. Dakle, države ne spavaju na lovorikama. One su države veoma aktivne i žele da izbegnu buduće komplikacije i da reforme usvoje na vreme. Ova konkretna penziona reforma Srbiji daje šansu za uspeh. Ona možda nije toliko ambiciozna koliko bismo mi voleli, ali je sigurno korak u pravom smeru, koji mnogi dele i koji će doprineti ekonomskom prosperitetu Srbije", dodaje on.
Investicije ključna stvar za razvoj
Bogdan Lisovolik kaže da je otvaranje srpskog tržišta za investicije i pojednostavljivanje procedura ključno i dodaje da je način da se dizajniraju podsticaji taj da se podrži ekonomski rast.
"U nekim sektorima prisustvo države i vlade je preveliko i stvara suviše veliku gužvu za učešće privatnog sektora i za njegovu inicijativu i preduzetnički poriv ljudi koji žele da nešto učine. Za vladu je veoma važno ne toliko da pruži subvencije iz budžeta, koje stvaraju mentalitet u kojem vi čekate na neku donaciju, već da vlada transparentno kaže, ovo je naša politika, mi ne suzbijamo inicijativu, nećemo vas preterano oporezovati, pružićemo vam određenu podršku, recimo po pitanju putne infrastrukture, ali dajte svima jednake uslove za poslovanje, nemojte imati favorite, nemojte davati prednost jednom tipu investitora u odnosu na drugog", dodaje on.
Pratite specijal: NIS na berzi
