Izvor: Press, 19.Okt.2010, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crna Trava se gasi
Prosečna starost u opštini je 62 godine, a ono nešto malo mladih razmišlja samo kako da pobegne. Ne kupuju hleb u svom mestu jer košta 40 dinara, već daju šoferima da im kupi u Vlasotincu bajatu veknu od 17 dinara
Ako se ne spreči ekonomsko propadanje i iseljavanje, u narednih 20 godina opština Crna Trava biće ugašena, a stanovnika će ostati taman za jednu mesnu zajednicu. Na području ove planinske opštine živi oko 2.000 stanovnika prosečne >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << starosti 62 godine.Više od trećine stanovnika živi od skromnih penzija, druga trećina prima socijalnu pomoć, dok su ostali nezaposleni ili rade u državnim i opštinskim službama. Penzioneri i oni koji primaju socijalnu pomoć uglavnom žive sami u oronulim zgradama i kućama koje ne mogu da održavaju.
- Šta me pitate kako živim, zar se to ne vidi po meni? Penzija od 10.000 dinara bar je redovna, pa imam za hleb i vodu. Ali, nemam para za hleb u ovim našim prodavnicama, već dam novac vozačima autobusa pa mi iz Vlasotinca donesu onaj što je ostao neprodat, star dva do tri dana, i stavim ga u zamrzivač pa podgrevam. Eto, tako živim - priča Đurđija Stanković.
Zimi je najteže
Hleb u prodavnicama u Crnoj Travi je 40 dinara, pa mnogi penzioneri kupuju bajat hleb u Vlasotincu i okolnim mestima za 17 dinara po vekni.
- Moramo tako da se snalazimo. Nije samo hleb skup, već i sve ostale namirnice. Ali mi koji nemamo ne žalimo se što je loša situacija, već to više kukaju oni što voze dobra kola i što imaju kuće i stanove u Nišu i Beogradu - objašnjava četrdesetsedmogodišnji neženja Goran Mitrović, koji živi od 9.000 socijalne pomoći.
Zime u Crnoj Travi na nadmorskoj visini od 1.200 metara su duge i hladne, traju od oktobra do maja i taj period je najteži.
- Svi pričaju da je došao 21. vek, a ja živim u kući bez vode i bez puta. Nemam put do kuće nekih 50 metara pa moram sa 70 godina da guram drva uzbrdo. Molila sam predsednika opštine da mi makar vodu priključe, a on mi kaže da budžet nije planirao vodu - jada se Dobrila Blagojević, koja živi sama.
Mladi Crnotravci kada završe školu odlaze najčešće za Beograd ili Niš, gde uglavnom rade sezonske poslove. Niko od njih ne želi da živi u varošici ispod Vlasinskog jezera.
- Studiram građevinu u Nišu, treća sam godina i jedva čekam da završim i odem za Beograd. Ne želim da se vraćam u Crnu Travu jer tu nema perspektive i morao bih da sečem drva ili da kradem kako bih preživeo. Zahvaljujući stipendiji mogu da se školujem jer baba i deda sa penzijama od po desetak hiljada ne mogu da me izdržavaju - kaže Slobodan Petrović.
Ministar obećao pomoć
U Crnoj Travi pored osnovne postoje dve srednje škole, ekonomska i građevinska. Pre tri decenije u građevinskoj školi se tražilo mesto više, pa je izgrađen internat za 75 učenika. On je sada poluprazan jer malo ko hoće u dunđere i tesare.
- Čekamo samo da završimo školu i idemo odavde. Ne želimo ni momke ovde da tražimo - pričaju učenice prvog razreda ekonomske škole Marija Golubović i Katarina Veljković.
U Crnoj Travi rade samo dva proizvodna pogona u kojima je zaposleno ukupno 20 radnika. Oko 200 ljudi radi u obrazovanju, policiji, zdravstvu i Centru za socijalni rad. U lokalnoj samoupravi zaposleno je 45 radnika, ali kažu meštani, mahom sa područja Vlasotinca.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić bio je zgranut situacijom u toj opštini.
- Nemamo vremena za pravljenje dugoročnih projekata jer ovi ljudi treba da prežive situaciju u kojoj su se našli. Ovde je svako domaćinstvo ugroženo i zato ćemo prvo pomoći u paketima sa hranom ili sa jednokratnom novčanom pomoći. Država će za projekat gerontodomaćice pod hitno izdvojiti milion dinara - rekao je Ljajić.
