Izvor: B92, 28.Apr.2012, 05:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beda preti i nemačkim penzionerima
Socijalne institucije u Nemačkoj i crkve već duže vreme opominju vladu da su mnogi penzioneri osiromašili i da su već na ivici gladi.
Još gore će biti dolazećim penzionerima jer su čitave generacije radnika radile skraćeno radno vreme tako da od penzije koju će dobijati neće moći da prežive bez dodatne socijalne pomoći.
Razlog stručnjaci vide u nižim zaradama, jer mnogo nemačkih firmi dislocira svoje pogone u regione jeftine radne snage gde su nadnice i do >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 20 puta manje.
Deo preostale radne snage, pretežno nekvalifikovane, najčešće dobija slabo plaćeni posao samo na određeno vreme, žene čak na ograničenu mesečnu platu od samo 400 evra, jer tada poslodavac nije u obavezi da radnicima na toj bazi plaća doprinose za penziono osiguranje.
Pošto nemačka koaliciona vlada treba uskoro da "preživi” više pokrajinskih izbora, to je ponudila penzionerima, kako je pompezno najavila ministarka za socijalna pitanja Urzula fon der Lajen, tobože "osetno povećanja penzija”. Novac za mini-povećanje je nađen jer je 2011.g. zaposlenost bila neuobičajeno velika a time i doprinosi, pa fondovi u kasama imaju trenutnu, ali ne preveliku rezervu od preko 20 milijardi .
Pošto takvo izrabljivanje traje dve - tri decenije, svi ti radnici će kada odu u penziju, imati samo minimalna ili čak nikakva primanja! To znači, da će pasti na socijalnu zaštitu, koja se finansira iz oporezovanja građana!
Zbog nezaposlenosti poslednjih godina, penzioni fondovi skoro da nemaju zaliha, dok prosečni penzioneri žive sve duže. Vlada je zbog toga promenila zakon, penzija se za razliku od ranijih godina, dobija sa navbršenih 65 godina, a uskoro će starosna granica biti 67.
Renomirani Maks Plank institut je već izračunao da će buduće generacije morati da rade do 72. godine života da bi ostvarile današnji prosek penzija od oko 984 evra mesečno ili manje od polovine zarade pre odlaska u penziju. Sindikati već postavljaju pitanje ko može npr. na građevini ili za montažnom trakom, da radi do te duboke starosti?
Kritičari vladinih poteza smatraju, da pravi cilj nije da ljudi duže rade nego da pre vremena odu u umanjenu penziju. Levičari i neki sindikati zahtevaju da se penzije ubuduće delom finansiraju iz poreskih prihoda jer je vlada, kao i ranije vlade kako kažu, "dozvolila preseljenja fabrika u inostranstvo, eksploataciju radnika, dozvolila je da se radi skraćeno radno vreme ili na pomenutoj mini-bazi".
Oni navode da država troši silne milijarde za finansiranje angažovanja nemačke vojske u mnogim delovima sveta kao i za plaćanje preko milion(!) penzionera-činovnika u koje su do skora ubrajane i pismonoše jer je pošta bila državna.
Činovnici u proseku, bez da su ikada u fondove uplatili i jedan cent, imaju oko 50 odsto veće penzije od "običnih” radnika i službenika. One se finansiraju od oporezivanja građana. Te "činovničke penzije” će za dvadesetak godina državu dovesti u ozbiljnu finansijsku krizu jer će se broj umirovljenih činovnika povećati za najmanje 60odsto.
Kako je jedan nemački činovnik ni za šta bio plaćen 745.000 evra i "zaradio" penziju - pročitajte ovde.
