Izvor: B92, 23.Dec.2010, 16:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzej pčelarstva u Sremskim Karlovcima
Porodica Živanović iz Sremskih Karlovaca se skoro dva veka bavi proizvodnjom negovanjem i prodajom meda. Dugu tradicija pčelarstva na našim prostorima započeo je profesor Jovan Živanović u drugoj polovini 19. veka. Njegovi potomci nastavili su da razvijaju plemeniti zanat, a čitavu tradiciju pretočili su u porodični muzej
Izvor: Caffe Vojvodina
Pčelarstvo je jedna od najstarijih grana privrede. Još su se drevni narodi bavili ovim zanatom. Stari Egipćani >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su poštovali kult pčele, divili se njenoj sposobnosti da tokom svog životnog ciklusa proizvede veliki broj korisnih materija: vosak, propolis, matični mleč i, naravno, med. Upravo je med kroz čitavu istoriju civilizacije predstavljao jednu od najvažnijih životnih namirnica. Njegov značaj bio je naročito velik u doba kada medicina još nije bila razvijena. Tada su lekovita svojstva pčelinjih produkata bila dobro poznata i cenjena.
To je i razlog zbog koga je u drugoj polovini 19. veka uzgojem pčela počeo da se bavi Jovan Živanović (1841-1916), profesor Karlovačke gimnazije. Tehnologiju pčelarstva preuzeo je od najboljih nemačkih stručnjaka onog doba i tokom svog životnog veka doveo je do savršenstva. Sa Ilarionom Ruvarcem, rektorom Karlovačke bogoslovije, osnovao je katedru za pčelarstvo na kojoj je radio kao profesor punih 26 godina i edukovao veliki broj mladih pčelara. Njegov rad nastavili su njegovi potomci, sin Žarko (1875-1933) i unuk Borivoje (1914-1997). Danas, praunuk Žarko, zajedno sa svojim potomcima, objedinjuje iskustva predaka, koristeći savremene metode pčelarenja.
Nije teško pronaći porodičnu kuću Živanovića. Kada se stigne u Sremske Karlovce dovoljno je da pitate nekog od ljubaznih meštana i dobićete tačne instrukcije o tome gde se zdanje nalazi. Širom otvorena kapija prvi je znak dobrodošlice. Nasmejano lice Žarka Živanovića poziva nas da kročimo u njegov dom. Ulazak u dom Živanovića svojevrsno je putovanje kroz vreme. Celokupna istorija Sremskih Karlovaca i čitavog kraja satkana je u ovom prostoru. Na samom ulazu u dvorišni prostor raste veliki kesten. Njegovo stablo i krošnja toliki su da od prizora zastaje dah. Stablo je staro više od dve stotine godina i danas je spomenik prirode pod zaštitom države. U prostranom dvorištu porodične kuće Živanovića nekada je bilo smešteno i dve stotine košnica. To su bila zlatna vremena. Danas je većina košnica, njih 80, izmešteno na imanje nadomak Sremskih Karlovaca gde se pčele spremaju za zimsku hibernaciju. U dvorištu je ostala samo po koja košnica, a one najstarije odavno su smeštene u muzejske prostorije. Nakon kratke šetnje stižemo i do našeg odredišta. Muzej je smešten u jednom delu velike porodične kuće. Na zidovima zdanja okačene su brojne fotografije, slike, diplome i zahvalnice stečene mukotrpnim radom nekoliko generacija.
Postavka muzeja vodi nas kroz istoriju ovog zanata. Veliki broj eksponata datira iz 19. veka i svedoči o razvitku pčelarstva u Vojvodini. Tu su stare pletene košnice izrađene od pruća vinove loze, namazane specijalnom mešavinom zemlje i balege. Nadomak njih stoji istresaljka iz 1876. godine, parni topionik za vosak iz 1881. godine, kao i nekoliko različitih dimilica koje služe pčelaru da umiri pčele tokom pregleda sadržaja košnice. Najatraktivniji eksponat je svakako košnica u obliku crkve iz 1880. godine. Ona je potpuno funkcionalna i pravo je umetničko delo. Godinama je ukrašavala veliki pčelinjak Jovana Živanovića, a danas je, pošto je veoma stara, smeštena u prostorijama zdanja. U ovaj Muzej, jedinstven u našoj zemlji, pored pčelara, često navraćaju mladi ljudi, naročito učenici Karlovačke bogoslovije i studenti Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Zemunu. Broj muzejskih eksponata se svakodnevo povećava, pa je proširivanje izložbenog prostora neminovnost, a Žarko Živanović ne krije radost što će muzej pčelarstva nastaviti da širi svoje prostorije.
GDE JE MED, TU JE I VINO
Još jedna grana privrede u kojoj je porodica Živanović bez premca jeste proizvodnja vina. Podrum u kome se neguje ova dragocena tekućina veoma je poznat. Njegova rustična unutrašnjost svedoči o dugoj tradiciji karlovačkog vinogradarstva. Zemljani pod, drvena vinska burad i kameni zidovi obrasli lišajevima predstavljaju neizostavne činioce u procesu negovanja vina. Stalna temperatura podruma od 12 stepeni Celzijusovih garantuje dobar kvalitet vina, a silazak u podrum čini jednako prijatnim i tokom letnjih i zimskih dana. Po rečima Žarka Živanovića, ovaj vinski podrum neće biti modernizovan, već će biti sačuvan u svom originalnom stanju kao svedok jednog načina proizvodnje i jednog vremena.
