Izvor: Svet, 13.Avg.2016, 00:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

INTERVJU Devojke za velika dela

Prvo su nas obradovale plasmanom na Olimpijske igre u Rio de Žaneiro, a onda su počele i da se spremaju za ovo takmičenje koje je san svakog sportiste. Poslednje dve nedelje priprema ženska odbojkaška reprezentacija Srbije provela je u Baru. Devojke koje na terenu plene ne samo igrom već i šarmom i lepotom trenirale su dva puta dnevno, a u slobodno vreme uživale su u sunčanju i kupanju.
Pre nego što su krenule za >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet << Rio, gde su posle poslednje pobede nad Kinom već nadomak borbama za medalje, sa Stefanom Veljković (26), Jovanom Brakočević (28), Tijanom Malešević (25), Jovanom Stevanović (24), Milenom Rašić (25) i Majom Ognjenović (31) ekipa magazina GLORIA razgovarala je o njihovim željama, snovima, ali i o tome koliko im znači podrška partnera.
Maja Ognjenović Kako je bilo na pripremama? Jesu li bile teške?
Maja: Nisu. Već treći put smo ovde i osećamo se kao kod kuće. Olimpijada zahteva potpunu fizičku i psihičku pripremljenost tako da su ove dve nedelje bile dobra podloga za to.
Stefana: Naučile smo na ovaj ritam, a i more je tu pa je sve bilo lakše.
Milena: Slažem se sa Stefanom. Čim vidiš more, sve je lakše.
Milena Rašić Šta očekujete od ovih Igara?
Maja: Prošle godine, kad smo osvojile medalju na Evropskom prvenstvu, rekla sam da je ova generacija spremna za velika dela. Imamo odličan spoj starijih igračica sa znanjem i iskustvom i mlađih koje su u ekipu unele novu energiju. Kad smo odlazile na Olimpijske igre u Peking, ostvarenje sna je bilo to što smo se uopšte plasirale na takmičenje. Sada je osvajanje medalje san svih nas, naših navijača, porodica. Daćemo sve od sebe da ga i ostvarimo
Tijana: Za mene će takmičenje u Riju biti potpuno novo iskustvo. Verujem u nas i u to da ćemo ostvariti naš san. Jedino mi malo smeta što svi već pričaju o medalji, kao da je ona tu i samo je treba uzeti.
Stefana: I meni to smeta. Nije da mi stvara pritisak, ali mislim da bi trebalo ići korak po korak, a medalja će sigurno doći.
Stefana Veljković Jovana: O ovome sanjam još od kada sam bila dete. Kao i o tome da se vratimo sa zlatnim odličjem. Naravno, ništa ne obećavamo, ali daćemo sve od sebe.
Igrate za inostrane klubove i često menjate sredine. Koliko je teško priviknuti se i ko vam najviše nedostaje?
Milena: Pa nije lako. Uvek mi nedostaju porodica i prijatelji. Mada, što sam starija lakše podnosim tu razdvojenost.
Jovana Stevanović: Kad sam u inostranstvu i kad me uhvati nostalgija, puštam glasno našu muziku na Jutjubu i satima pričam s roditeljima. Bar je blizu pa nema potrebe za tim.
Stefana: Kad dođem u novu sredinu, prvi mesec mi je uvek najteži. Sve mi je nekako čudno, i soba u kojoj sam, i kupatilo, i ljudi. Posle, kad se priviknem, teško mi je da odem.
Jovana Stevanović Dok ste na pripremama, kako na vas utiče razdvojenost od porodice i partnera i da li je poseta partnera dozvoljena?
Stefana: U principu jeste, ali moramo da obavestimo trenera ako imamo posetu. Meni razdvojenost sada nije teško pala jer sam se skoro videla sa porodicom i bićemo ponovo zajedno za nekoliko dana. Više nisam u vezi s košarkašem Miroslavom Raduljicom. Razlozi su lični i ne želim javno o njima da govorim, ali mogu reći da smo ostali u dobrim odnosima. Ne tugujem zbog razlaza. Nemam vremena za to, a ionako ćemo se videti u olimpijskom selu.
Jovana Brakočević: Moji suprug i sin sve vreme su ovde sa mnom. Viktor ima tek sedam meseci, još je beba, i bilo mi je prerano da se duže odvojim od njega. Na takmičenja pristajem da odem, ali ostatak vremena želim da budem što više uz svoje dete. Materinstvo je u mom životu sve promenilo za 180 stepeni. Sad stvari posmatram drugačije. Ono što mi je nekad bio ogroman, nerešiv problem sad to više nije. Kad iskrsne nešto nepredviđeno, pustim da se stvar malo ohladi pa potražim rešenje. A imam i više strpljenja i za okolinu i za sebe. Žao mi je što suprug Marčelo i Viktor neće biti sa mnom u Riju. Put je dalek, biće gužva, pa nismo želeli da našeg sina izlažemo bilo kakvom riziku. Dok budem na Olimpijadi, Viktor će biti sa tatom na moru u Italiji. Marčelo mu je posvećen i odlično se snalazi sa njim. Još nismo odredili gde ćemo živeti, to ćemo uraditi tek kad prestanem aktivno da igram.
Maja: Naravno da me je moj emotivni partner Danilo Ikodinović posećivao. Bio je ovde tri-četiri dana. I njemu je prijalo da pobegne od obaveza koje ima u Beogradu i problema u poslu kojim se bavi. Kad god može, on iskoristi priliku da bude sa mnom. Doći će i u Rio. Imam njegovu bezrezervnu podršku što me čini snažnijom.
Jovana Brakočević Veze između sportista su česte. Šta je razlog da sportistkinje uglavnom biraju sportiste za partnere?
Stefana: Često se susrećemo u kampovima, na takmičenjima, gledamo se, prepoznajemo. Veze među sportistima su česte zato što sportisti najbolje razumeju potrebe sportista. Meni je bitno da se moj dečko bavi sportom.
Tijana: Nije mi važno da li je muškarac s kojim sam sportista ili nije sve dok ima razumevanja. Svakako najbolje može da te isprati neko ko je iz tvoje profesije, ali suština je u poverenju i razgovoru, jer se svaki odnos na tome zasniva. Ipak, sve je relativno, može se dogoditi da vas partner koji se ne bavi sportom bolje razume.  
Jovana Stevanović: Najvažniji su poverenje i dobra komunikacija. Za sada nemam dečka, ali bih želela da nađem srodnu dušu, nekog ko će me razumeti i znati da me sasluša. I volela bih da imam troje dece. Ali znate kako se kaže: mi donosimo planove, a Bog nam se smeje. Nadam se da će se moje želje ostvariti.
Tijana Malešević Vest o zika virusu u momentu je obišla svet. Jeste li uplašene?
Maja: Ne, uopšte. Kad smo igrale Gran pri, pitale smo Brazilke i njihovog trenera o tom virusu. Ostali su zatečeni. Niko u Brazilu ne priča o tome. U šali su nam rekli da su sve to smislili Amerikanci i da je taj virus kao svaki drugi, da ga prati visoka temperatura i da može da utiče na plod, ali s obzirom na to da smo mi sportiskinje sa potpisanim ugovorima, nijedna od nas ne planira da zatrudni, niti može u drugom stanju da se ide na Olimpijske igre, tako da nemamo nikakvu bojazan u vezi sa tim.
Sem trenera, čiji saveti su vam dragoceni?
Jovana Stevanović: Sve što znam o životu i sportu naučila sam od svojih roditelja. Posebno od oca, Gorana Stevanovića, bivšeg fudbalera koji se danas bavi trenerskim poslom. Njegovo sportsko iskustvo je za mene dragoceno. On je vrlo kritičan, nije od onih roditelja koji samo hvale svoju decu. Iako je laik za odbojku, ima odličnu moć zapažanja i kad vidi bilo kakvu moju grešku, skrene mi pažnju na to. Naravno, i trener je tu, ali njegove savete slušam na terenu.

Pratite li modu i koliko vam je važan izgled?
Jovana Brakočević: Veoma mi je bitno kako se neko oblači jer to puno govori o nama, jesmo li uredni, neuredni, jednostavno, kakvi smo kao osobe. Ne pratim slepo modu ali volim lepo da se obučem. Odeća ne mora biti markirana, ali mora biti uredna. Sviđa mi se kad neko ima stila.
Stefana: Lepo je kad devojka vodi računa o izgledu, ali uverena sam da je unutrašnja lepota važnija od spoljašnje.
Tijana: Nisam modni fanatik, ali volim lepo da se obučem i da dobro izgledam. I na terenu, naravno.

Šta radite kad vam ništa ne ide od ruke?
Stefana: Prespavamo dan i sutra nastavimo dalje.
Imate li ritual pre utakmice?
Stefana: Nemamo. Pre meča ručamo zajedno i popijemo kafu. Ako se to može nazvati ritualom, obavezno puštamo muziku u svlačionici pre izlaska na teren.

 

Nastavak na Svet...