Izvor: Blic, 25.Mar.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na biciklima stigli do Pekinga
Novosađani Zoran Zivlak (47) i Milorad Majkić (61) izveli su neverovatan poduhvat - na biciklima su prešli više od 10.000 kilometara i iz Novog Sada stigli u daleki Peking. Punih 75 dana su pedalali kraj Dunava, Crnog i Azovskog mora, ruskim tajgama i stepama Mongolije, da bi na kraju stigli i do daleke Kine.
- Prvi put sam na duži put biciklom krenuo do Hrvatskog primorja i to još kada sam imao osam godina. Oduvek sam voleo da vozim bicikl, naravno rekreativno, ali se ranije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nisam odvažio da se uputim na put do Kine. Da posetimo daleku Kinu odlučili smo se iz znatiželje i želje da saznamo nešto o drugačijim kulturama - priča Zoran Zivlak, koji se u slobodno vreme bavi i triatlonom. Za pohod u najmnogoljudniju zemlju sveta odlučio se, kaže, zbog promovisanja biciklizma, pozitivnih vrednosti, ali i zdravog načina života.
Za razliku od Zivlaka, Majkić ima znatno više iskustva u biciklizmu. Pre više od desetak godina biciklom je stigao do Hilandara, 1998. godine otišao je do Sent Etjena na Svetsko prvenstvo u fudbalu, a dve godine kasnije u Lijež na Evropsko prvenstvo u fudbalu. Biciklom je stigao i u Stokholm na Evropsko prvenstvo u košarci, ali i pre pet godina u Atinu na Olimpijske igre.
- Putovanje se zapravo sastojalo od 75 putovanja. Svakog dana smo prelazili oko 150 kilometara, i to od grada do grada, vozili bismo se dok je dan, a onda bismo odseli u nekom motelu, hotelu ili privatnom smeštaju, u zavisnosti od toga na šta bismo naišli - kaže Zivlak.
On navodi da nijednu neprijatnu situaciju tokom putovanja nisu imali, čak su svuda nailazi na predivne i gostoljubive ljudi.
- Iza sebe imamo mnoštvo prekrasnih susreta. Najupečatljivije mi je bilo kada smo na putu kroz Rusiju, od Volvograda do Saratona, usred neke nedođije, naišli na kafanu pored puta i shvatili da ćemo tu morati i odsesti pošto je već naveliko padao mrak. Žena koja se tu zatekla, rekla nam je da nemaju prenoćište, ali nam je ponudila da noć provedemo u maloj prostoriju u sklopu kuće u kojoj se nalazio jedan krevet. Ubrzo potom je otišla i rekla nam da ukoliko ko svrati, slobodno ga ponudimo pićem i hranom - priseća se Zivlak.
Zoran Zivlak u Zabranjenom gradu
Put kraj Bajkalskog jezera i kroz stepe Mongolije bio je najživopisniji, dodaje on, a najkomplikovanije je bilo voziti bicikl dolinom Volge i kroz sibirska bespuća gde je temperatura dostizala i 40 stepeni. On dodaje da su putevi po kojima su vozili bicikle nešto lošiji od naših, ali da je saobraćaj ređi i da ima manje naselja.
- Mesto koje spaja i razdvaja Evropu i Aziju prešli smo zajedno s mladencima iz obližnjeg mesta Zlatous, koji po lokalnom obièaju venèanje obeležavaju i posetom kamenu, reklo bi se, pomalo neuglednom obeležju - kaže Zivlak istakavši da su se sve vreme držali karte i da nijednom nisu zalutali.
Nevolje sa vizom
- Najveća neprijatnost zadesila nas je na mongolsko-kineskoj granici. Kineski carinici vratili su nas sa graničnog prelaza uz objašnjenje da vize izdate u Beogradu nisu u redu. U neverici smo bicikle okrenuli na suprotnu stranu i vratili se u glavni grad Mongolije, Ulan Bator. Pozvali smo našu ambasadu u Kini i na kraju nam je ipak dozvoljeno da pređemo i stignemo u Peking - kaže Zivlak.
