Izvor: Politika, 21.Jul.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi visovi Menhetna
Na najpoznatijem gradilištu nacije, sve je započeto, ali ništa još nije sasvim završeno
Od našeg stalnog dopisnika
Njujork – Vidi se izdaleka, sa kojegod strane da se prilazi Njujorku. Vidi se da nadmašuje sve od mnogih njujorških nebodera. Vidi se takođe i da je – nedovršen.
Izbliza, najpoznatije američkog gradilište – ono u donjem delu Menhetna, usred „finansijskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << distrikta” (Volstrita) – i posle šest godina je u graditeljskom zamahu, ali je i kao takvo turističko odredište. Sve što je trebalo da se započne na izgradnji novog Svetskog trgovinskog centra, na mestu 11. septembra 2001. srušenog starog, započeto je, ali ništa još nije sasvim završeno.
Pa ipak, duge kolone turista koji prvo ispred privremenog Centra za posetioce odvoje 10 dolara za ulaznicu, strpljivo čekaju da uđu u kompleks, da bi jasno omeđenom stazom stigli do mesta na kojem su nekad nalazile dve najviše zgrade Njujorka. Tamo gde su nekad bili njihovi temelji, sada su dve fontane, na čijim obodnim zidovima su uklesana imena svih 3.000 žrtava najspektakularnije terorističke diverzije u istoriji.
Okružene sa 225 mladih stabala belog hrasta, fontane, uz susedni podzemni muzej, čine memorijalni deo kompleksa novog Svetskog trgovinskog centra. U njihovoj vodi se sada ogledaju okolne još nedovršene kule, pored kojih su dizalice u pogonu. Još dolaze i odlaze kamioni. Na glavnom zdanju, koje je prvo kršteno kao „Kula slobode”, ali se od toga potom odustalo (sada je samo „Svetski trgovinski centar 1”, u originalu „1WTC”), postavljeno je više od dve trećine fasade od specijalnog, na eksplozije otpornog stakla. Kad sve bude dovršeno, imaće 104 sprata – manje od nekadašnjih kula bliznakinja koje su imale po 110 etaža – ali će ih visinski ipak nadmašiti.
To će biti postignuto specijalnom telekomunikacionom antenom, koju je nadležna komisija prihvatila kao integralni deo zdanja. Sa njom, kula broj jedan dostići će simboličnu visinu od 1.776 stopa (541,3 metra – ovde se koriste imperijalne mere). Simboličnu, jer je taj broj ujedno i godina proglašenja američke nezavisnosti.
Sa ukupnom visinom, Kula 1 će biti najviša zgrada u ovom delu sveta – ali ne i na svetu. Biće tek treća, posle „Burdž kalife” u Dubaiju (829,84 metara) i tokijskog „Nebeskog stabla” od 634 metra. Ostale četiri takođe su u raznim fazama izgradnje, a punu visinu dostigla je samo jedna. Sve u svemu, u novom Svetskom trgovinskom centru biće pet zgradurina, plus pomenuti memorijal sa muzejom. Deo kompleksa će biti i velika podzemna metro raskrsnica. Kao suštinski cilj celog poduhvata, navodi se ambicija da bude „novi veliki urbani centar Njujorka 21.veka”.
I naravno, da pokaže da je Amerika jača od terorista. Sudeći po situaciji na njujorškom tržištu kancelarijskog prostora, ovaj koji se gradi nije bio baš neophodan i prema procenama upućenih ova investicija (preduzetnika Leri Silverstajna i Lučke uprave Njujorka), teško da će biti profitabilna. Ali nešto treba uložiti i u nacionalni ponos.
Kula 1 je inače zasad najskuplja pojedinačna zgrada svih vremena. Najnovija revizija predračuna njene cene obavljena u januaru ove godine pokazala je da će koštati 3,8 milijardi dolara. Neki od njenih korisnika ukupno 279.000 kvadrata već su poznati: šest spratova (25.000 kvadrata) iznajmila je Federalna vlada za svoje opšte službe, a tamo će se preseliti i „Konde nest”, veliki izdavač revijalne štampe, koji će se raširiti na čak 111.000 kvadrata. Tu je i jedna kompanija iz Kine, a sve ukupno dosad je „popunjeno” tek nešto više od polovine prostora.
Uostalom, slične procene – da su komercijalno nesvrsishodne – svojevremeno su pratile i izgradnju prvobitne dve kule STC-a, čemu su se najviše protivili vlasnici istorijski najpoznatijeg njujorškog nebodera, „Empajer stejt bildinga”. U maju 1968. oni su u „Njujork tajmsu” objavili oglas preko cele strane, na kojem je bilo zloslutno znamenje: silueta aviona koji ide pravo ka najvišim spratovima jedne od kula. Taj avion nisu doduše navodili teroristi, nego je opasnost viđena u mogućoj grešci kontrolora letenja…
Današnja uprava „Empajer stejta” mnogo je međutim naklonjenija prema pridošlici. „Najčuvenija poslovna zgrada sveta, predak svih supernebodera, izražava dobrodošlicu novom, višem rođaku. Gledali smo kako rastete i sada vam salutiramo..., kaže se u njihovom saopštenju.
Vlasnici „Empajer stejta”, kako je objavljeno ovih dana, više zarađuju od poseta njenoj osmatračnici na krovu nego od rentiranja kancelarija: turisti, koji za pogled na Menhetn (i okolne njujorške opštine) plaćaju 25 dolara, u poslednjoj godini dana ostavili su im 61 milion. Nečemu sličnom sigurno se nadaju i gazde nove najviše zgrade. Da nije tako, ne bi se Patrik Foj, izvršni direktor Lučke uprave, prošle nedelje pohvalio kako se sa poslednjeg sprata, „ako se malo istegne vrat i napregnu oči, može videti i Aljaska”. Što se tiče Rusije, „možda, ali sa osmatračnice na krovu”. Naravno, bila je to šala i podsećanje na svojevremeni gaf Sare Pejlin, neuspele kandidatkinje za predsednicu SAD, koja je izjavila da se sa terase njene kuće na Aljasci „vidi Rusija”.
Novi trgovinski centar je impresivan i izuzetno skup, ali da li je i lep? To je, kako se obično kaže, stvar ukusa, dakle nešto o čemu se ne raspravlja. Očigledno je da su novi neboderi arhitektonski ambiciozniji od većine u susedstvu, a kad je reč o najvišem, svakako i impozantniji. Ali najveći američki grad (8,2 miliona stanovnika u svom urbanom jezgru, 19 miliona sa predgrađima) ne može se baš pohvaliti urbanističkim skladom, što je nedavno u svom mini-eseju objavljenom početkom jula u „Njujorškoj knjiškoj reviji” efektno sažeo srpsko-američki pesnik Čarls Simić:
„Nijedan grad ne pokazuje takvu mešavinu lepote i ružnoće tako drsko kao Njujork.”
Milan Mišić
objavljeno: 22.07.2012
