Izvor: Kurir, 28.Jun.2010, 11:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ĐAVOLSKI LIKOVI NA DRVIMA KOD ĐAVOLJE VAROŠI
NIŠ - Krilata đavolica i đavo, s rogovima i vatrenim očima, i još neki čudni likovi u drvetu stigli su iz Đavolje varoši pravo u dom Radunke Živković.
Naša sagovornica, koja sa sestrom i zetom živi u Nišu, kaže da nikada nije verovala u „đavolje priče“, iako je rođena u selu Đake, na oko kilometar od Đavolje varoši. Ali, otkad su se u drvima donetim za ogrev iz rodnog kraja prikazali ovi likovi, priznaje da joj „nije baš svejedno“.
- Ta drva su doneta >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << iz moje šume još pretprošle godine i ostala su još dva-tri trupca. Ja sam rekla zetu da ih iseče. Kad je rekao da u drvetu ima nekih čudnih slika, nisam mu verovala... Voli on da popije, pa sam mislila da mu se priviđa - priča kroz smeh Radunka.
Međutim, i sama je u preseku trupca videla lik žene uvis podignutih ruku i krila iza nje.
- Kažem mu: „Iseci još jedno parče“, a ono u preseku đavo! Lepo mu se vide oči, rogovi i brada. Kažem mu da seče dalje, ali sad na deblje komade. I na svakom preseku neka druga slika: lane ili zec, pa onda sova, pa nešto kao neki dečko. Onda sam mu rekla da prestane na seče - priča Radunka Živković.
Modrag Sanković
Zatvorene oči
- Ne verujem u natprirodno, ali sećam se, imala sam 13-14 godina i oči su mi se stalno zatvarale. Jedna baba Mira mi tada kaže: „Idemo, dete, na potok da umiješ oči, da te nikada više ne zabole!“ Bio je tu potok s vodom crvenom kao bakar. Odem na potok i umijem se, a ono počne da me štipa! Vrištim ja i skačem, a ono prođe, i od tada mi se oči više nisu zatvorile - priča Radunka Živković.
