Izvor: Politika, 06.Nov.2012, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vinča – najstarija evropska metropola
Teškoje utvrditi ko je prvi, drugi ili treći, ali Vinča je po svemu sudeći bila grad, kaže Dragan Janković, kustos Muzeja grada Beograda na poznatom arheološkom nalazištu
Na desnoj obali Dunava, 15 kilometara od Beograda, nalazi se naselje koje u kontinuitetu postoji već 7.500 godina, što je u svetu prava retkost. Vinča je danas poznata između ostalog i po nuklearnom institutu, a u doba neolita ovde je cvetala kultura koja je slavila kult plodnosti. Ljudi su poštovali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prirodu i imali svest da sve što rade protiv nje rade i protiv sebe.
U galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, juče je održano predavanje o temi da li je Vinča najstarija evropska metropola. Pitanje je posebno aktuelno u svetlu najnovijih tvrdnji bugarskih arheologa da je gradić Provadija kod Varne najstariji grad na tlu Evrope.
Dragan Janković, kustos Muzeja grada Beograda na arheološkom nalazištu Vinča, nije pokušao da dokaže da je lokalitet na obali Dunava najstariji.
– Teško je utvrditi ko je prvi, drugi ili treći. Mi se ne takmičimo, ali Vinča je po svemu sudeći bila grad – rekao je Janković.
Sistem gradnje u planskim nizovima, sa istom orijentacijom, ide u prilog tezi da je Vinča bila gradsko naselje. Ipak, glavni kriterijum da se naselje kvalifikuje kao urbano jeste da se većina stanovništva ne bavi poljoprivredom.
Vinčanci su, može se zaključiti na osnovu obilja iskopina, bili najuspešniji neolitski trgovci na ovim prostorima. Zašto je grad nikao baš na ušću Bolečice u Dunav, a ne na području današnjeg Beograda? Tajnu krije obližnja Avala, koja je u obilju ruda i minerala sadržala i živin sulfid cinabarit. Vinčani su ga pod maskama topili, živa je isparavala, a ostajala im je dragocena boja cinober. Od malahita su pravili skupoceni nakit i zelenu boju. Sa ovim su na Karpatima trgovali za vulkansko staklo od kog se dobija najoštrije mehaničko sečivo, a na Egejskom moru za nakit od školjki. Na raskrsnici puteva, sa strateškim sirovinama u blizini, Vinča je prerasla u trgovačku velesilu, čulo se na predavanju.
U neolitu, najdužem periodu u istoriji civilizacije bez oružanih sukoba, komšija preko brda bio je potencijalni kupac a ne neprijatelj. Po trgovcu su putovale i vesti, pa se tako u neolitu desila i prva informatička revolucija.
U Vinči, koju je još 1908. počeo da istražuje arheolog Miloje Vasić, pronađeni su ostaci kuća koji pokazuju da su ljudi u neolitu imali kulturu stanovanja na visokom nivou. Kuće su imale termoizolaciju od slojeva blata i plive, peći za pečenje hleba i grejanje, ponegde i u svakoj prostoriji. Pronađeni žrvnjevi zbunili su arheologe dok nisu shvatili da su drevni Vinčanci svakodnevno mleli žito, jer nisu imali uslova da čuvaju kvarljivo integralno brašno.
Otisak zidara koji se nepažnjom naslonio na svež malter iskopan je kao dragoceni dokaz da su naši preci pre 7.500 godina nosili tkanu odeću, a sudeći po odevenim figurinama, „ve” izrez je bio najpopularniji.
Lokalitet kraj Dunava otkrio je i ostatke zrnevlja žitarica, semenke jabuke i kruške i kosti životinja korišćenih u ishrani. Najčešće su to bile svinje i goveda, ali nikad ptice, jer su one bile prirodni saveznici u borbi protiv glodara i insekata.
– Naši preci su imali veoma razvijenu ekološku svest. Shvatili su da sve što rade protiv prirode rade protiv sebe – zaključio je Janković.
Jedna od velikih tajni ostaje pitanje šta su Vinčanci radili sa pokojnicima. Na celom prostoru Vinčanske kulture pronađene su svega dve nekropole sa po 20 skeleta, a u samoj Vinči samo ostaci devojčice stradale u požaru.
-----------------------------------------------------------
Maske ili vanzemaljci
Po Vinči je cela neolitska kultura na području između reke Bosne, Sofijskog polja, Ukrajine i Skoplja nazvana Vinčanskom kulturom (5.400. do 4.300. godine pre naše ere). Svi predmeti pronađeni na ovom prostoru izgledaju kao da ih je jedna ruka radila. Nadaleko čuvena vinčanska keramika ručno je modelovana i karakteriše je izuzetan dizajn.
Najkarakterističnije su keramičke figurine žene, jer su slavili majku kao simbol plodnosti i života. Karakteristično je lice izraženih očiju i raširene ruke. Po jednoj teoriji, takvo lice predstavlja zaštitnu masku koju su nosili topioničari cinabarita. Ima i onih koji tvrde da one predstavljaju vanzemaljce.
– Moje tumačenje je da predstavljaju budnu i brižnu majku, zaštitnika kuće u funkciji kulta plodnosti – kaže kustos Janković.
-----------------------------------------------------------------
Dunav odneo deo tajni
U iskopavanjima koje je 2011. obavio tim sa Rudarsko-geološkog fakulteta kako bi obezbedio nove podatke o geološkoj građi nalazišta, otkrivena je kamena sekira sa drvenom drškom.
Ispitivanjima se došlo i do jednog onespokojavajućeg zaključka.
Erodirajući desnu obalu, Dunav je zauvek odneo deo vinčanskih tajni, rekao je profesor Slobodan Knežević, koji je predvodio ovaj tim.
J. Kavaja
objavljeno: 06.11.2012.
