Izvor: B92, 20.Jun.2012, 16:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija štiti rezerve uglja na KiM

Beograd -- Penzionisani general NATO Vesli Klark traži licencu za istraživanje rezervi uglja na Kosovu i Metohiji radi proizvodnje sintetičke nafte. Srbija traži zaštitu.

Vlada Srbije najavljuje da će država tražiti zaštitu svog vlasništva u Pokrajini.

Zvanične procene Srbije pokazuju da je od ukupnih rezervi uglja 76 odsto na Kosovu i Metohiji. Rezerve uglja na Kosovu i Metohiji procenjuju se na 16 miliona tona.

Strategija o srpskim resursima pokazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da zemlja može da računa na rezerve uglja od 20 milijardi tona, od čega je gotovo 16 milijardi na Kosmetu. Na Rudarskom fakultetu, koji je radio strategiju, tvrde da je četiri i po milijarde tona potvrđenih rezervi koje mogu u eksploataciju.

Kompanija Veslija Klarka namerava da proizvodi do 100.000 barela nafte dnevno, što će podmiriti potrebe Kosova za naftom i gorivom za avione.

U kosovskoj vladi kažu da će taj zahtev, kao i ostali, morati da prođe zakonsku proceduru na tenderu. U Vladi Srbije kažu da država po tom pitanju mora da preduzme neke mere, što će biti jedan od prioriteta nove vlade.

"Od tih četiri i po milijarde tona vi možete da dobijete veoma veliku količinu energije na dugooročan rok. Videćete da je to dovoljno za čitav vek da se može eksploatisati. To su praktično najveće i najekonomičnije rezerve u Evropi danas koje postoje", kaže profesor Vladimir Pavlović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

I dok je Srbija za ugalj zainteresovana zbog proizvodnje struje, pojedine strane kompanije u tim rezervama vide šansu za proizvodnju sintetičke nafte. Tu vrstu goriva prva je pravila Nemačka, tokom Drugog svetskog rata, usled nestašice klasične nafte. Kasnije se ta tehnologija preselila u Južnu Afriku.

"Neka prednost sintetičke nafte iz uglja je u tome što možete čak da birate kakvu naftu želite da dobijete", kaže profesor Aleksandar Orlović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

Mana je sam proces proizvodnje, jer je ta tehnologija veoma skupa i prljava. "Ono što je problem kod ovih tehnologija, konverzije uglja u naftne derivate je ekološki problem, jer ti procesi prouzrokuju povećanu proizvodnju ugljen-dioksida", objašnjava Orlović.

Profesor Vladimir Pavlović kaže i da usled proivodnje sintetičke nafte, postoji veoma ozbiljna opasnost od zagađenja voda što je na Kosovu posebno opasno, zato što su ležišta uglja veoma plitka.

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović kaže da ovo nije jedini slučaj ugrožavanja vlasništva Srbije u južnoj pokrajini.

"Radi se o mnogim privatizacijama koje su do ovog trenutka sprovedene a da, ja bih rekao, nismo imali neku adekvatnu reakciju za tako nešto. Međunarodni sud je mesto gde se moramo vratiti. Mislim, Međunarodni sud mora suditi po elemetima koji stoje na stolu, a to su ulaganja Republike Srbije u sve te velike objekte i privredne subjekte na Kosovu i Metohiji", smatra Ivanović.
Pogledaj vesti o: NATO

Nastavak na B92...