Izvor: Kurir, 16.Sep.2010, 15:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LENDVAI: SRBI NAJVEĆE ŽRTVE JUGOSLOVENSKIH RATOVA
BEČ - Nezavisno od genocida u Srebrenici, Srbi su ljudski, politički i privredno na kraju postali najveće žrtve jugoslovenskih ratova, ocenio je danas u komentaru za bečki dnevnik "Standard" austrijski publicista Paul Lendvai.
BEČ - Nezavisno od genocida u Srebrenici, Srbi su ljudski, politički i privredno na kraju postali najveće žrtve jugoslovenskih ratova, ocenio je danas u komentaru za bečki dnevnik "Standard" austrijski publicista Paul Lendvai.
Lendvai, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << jedan od najboljih poznavalaca Balkana na nemačkom govornom području, ocenjuje da kompromis o rezoluciji o Kosovu koja je zajedno sa Evropskom unijom (EU) podneta Ujedinjenim nacijama (UN), nikako nije kapitulacija - kako tvrdi nacionalistička desnica u Srbiji, već priznavanje realnosti koje olakšava budućnost Srbije.
U komentaru se podseća na zbivanja na Kosovu proteklih decenija i navodi da su tamošnji "nemiri 1981. označili početak raspada post-titoističke Jugoslavije".
"Prilikom mojih putovanja tokom 1970-ih i 1980-ih godina doživljavao sam stalno iznova kako u Prištini i drugim mestima (na Kosovu) stvaraju raspoloženje upereno protiv Srba, iako je Kosovo de facto, ne i de jure, uživalo status republike", navodi kolumnista "Standarda".
Dodaje da je zato bilo "logično da je pobuna Albanaca poslužila kao izgovor za nacionalističku paranoju koju je raspalio Milošević i, na kraju, za ludilo jugoslovenskih ratova".
"Nezavisno od zločina u Srebrenici, ne sme se nikada zaboraviti da su Srbi - i to ne samo zbog vazduhoplovnog napada NATO 1999. godine - ljudski, politički i privredno postali glavne žrtve jugoslovenskih ratova", navodi Lendvai.
Dodaje da "u tom svetlu treba posmatrati "psihološku prihvatljivost" nezavisnosti pokrajine koja je objavljena 17. februara 2008. godine".
U komentaru se podseća na mišljenje Međunarodnog suda pravde objavljeno u julu, i navodi da je "pod pritiskom nemačke, britanske i francuske vlade" Beograd pristao na "kompromisnu rezoluciju u kojoj se izričito govori o dijalogu dve strane".
Predsednika Srbije Borisa Tadića Lendvai naziva "arhitektom kompromisa" i dodaje da je on "s pravom ukazao da Srbija rezolucijom ni u kom slučaju nije priznala Kosovo". Time je Tadić "izrazio i mišljenje većine Srba koji istovremeno žele pragmatičan kurs u ekonomskom i političkom interesu i Srba i srpske manjine na Kosovu". "To nije kapitulacija (kako tvrdi nacionalistička desnica), već priznanje nepromenljive realnosti koje će Srbiji olakšati životno značajno približavanje EU i znatno doprineti regionalnoj stabilnosti", zaključuje Paula Lendvai u analizi u "Standardu".
