Izvor: Blic, 06.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stambene zgrade kao starački dom
LESKOVAC - Većina stambenih zgrada u centru Leskovca sve više liči na staračke domove. Iz stanova višespratnica, građenih pedesetih godina, ne čuju se plač i graja dece, prljavi hodnici mirišu na buđ, a načičkane umrlice na ulazima upućuju na to da iza zatvorenih vrata žive stari i usamljeni ljudi sa tugom u srcu.
Jedna od takvih zgrada je u centralnoj gradskoj ulici, na Bulevaru oslobođenja broj 173, sa 21 stanom. Samo u četiri stana žive mlađi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << parovi sa decom. U ostalima su po jedno ili dvoje starih ljudi, a neki od stanova su prazni jer naslednici još nisu stigli da ih prodaju.
- Kad ulazite u zgradu, kao da ulazite u kapelu. Dogovarali smo se da uklonimo ove umrlice, ali smo odustali od te namere, bojeći se da ne povredimo ožalošćene - žali se penzioner Ljubiša Grujić, koji u dvosobnom stanu živi sa sinom, snahom i unukom.
Ljudi su, kaže, sami jer su su se deca poudavala i poženila, otišla u veće srpske gradove, u Nemačku i Ameriku.
- Jedna starica sa prvog sprata je tri meseca ležala bolesna. Obilazili smo je i sahranili, a ćerka je iz Amerike stigla posle dva, tri dana - priča Grujić.
Stariji ljudi nerado govore o svojoj samoći. Ipak, jedna baka iz susednog ulaza, čija su dva sina davno napustila Leskovac sa porodicama, opisala je svoj sadašnji život.
- Danju se šetam i sa čežnjom gledam u moje vršnjakinje kako vode unučad za ruke. Uveče gledam televiziju i čekam da me deca pozovu, ali ne zovu - telefon je nem. Popijem „bensedin", pa odem u krevet. Ubi me tuga i samoća. Ako se ovako nastavi, preko oglasa ću da tražim mladi bračni par da me dočuva u zamenu za stan - priča starica dok joj se oči pune suzama.
Nebojša Milanović, podstanar u jednosobnom stanu i prvi Grujećev komšija, ne razume surovost dece prema svojim roditeljima.
- Mladi dođu kada umru roditelji, pokupe nešto od vrednijih stvari i prodaju stan. To je nehumano. Država bi trebalo u takvim slučajevima da reaguje - mišljenja je ovaj diplomirani ekonomista.
Ništa bolja situacija nije ni u stambenim objektima na periferiji grada. U četvrospratnoj zgradi A1/2 u Ulici Vidoja Smilevskog, na primer, žive samo dva mlada bračna para sa decom.
- U poslednjih pet godina umrlo je pola stanara, a tri stana su ostala prazna jer potomci umrlih žive u inostranstvu. Evo, i ja brojim poslednje dane. Moja deca i njihova deca žive u Leskovcu, ali me retko obilaze, a kad umrem, pobiće se za stan, osećam to - ogorčena je P. M. (76).
Minimalne penzije
Blizu 60 odsto od 22.000 leskovačkih penzionera živi sa minimalnom penzijom jer je najveći broj njih radni vek proveo u tekstilnoj industriji, gde su plate bile niske. Zato ne čudi što je leskovački Gerontološki centar jedan od retkih u kome ima slobodnih mesta.
Grad ubrzano stari
Nema podataka o tome koliko je staračkih domaćinstava u Leskovcu, ali statistički podaci govore da ovaj grad ubrzano stari. U 2006. umrlo je 2.219 ljudi. Njih 90 odsto bilo je starije od 60 godina. U toj godini rođeno je 1.477 beba.
Pogledaj vesti o: Leskovac
