Izvor: Politika, 17.Avg.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živeli, kume! Po piroćanski
Pljoske od gline izložene u Galeriji muzeja Ponišavlja u Pirotu su nošene u polje, na put i služile prilikom verskih i drugih običaja
Pirot – U Galeriji muzeja Ponišavlja u Pirotu, prvi put, nedavno je otvorena izložba grnčarskih predmeta pod nazivom „Nazdravi”. Muzej poseduje oko 560, a izloženo je 74 grnčarska predmeta koji su nekada upotrebljavani, a sada samo služe kao ukras.
Autorka izložbe, kustos muzeja i etnolog, Saška Velkova sa žaljenjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potvrđuje da je nekadašnji centar grnčarstva u Srbiji sada bez ijedne grnčarske radionice koja se bavi proizvodnjom predmeta na tradicionalnom grnčarskom točku.
– U drugoj polovini 19. veka u Pirotu je bilo registrovano 40 grnčarskih radionica, dok je do početka Prvog svetskog rata u gradu bilo registrovano 125 grnčara – kaže Saška Velkova i ukazuje da tradiciju ipak nastavljaju poslednji grnčari u selima Poljska Ržana, Ponor, Mali i Veliki Suvodol.
Među izloženim predmetima je i pljoska s kraja 19. veka, koja je sa još 35 drugih predmeta pronađena u prostoru kubeta na crkvi Svete Bogorodice u Sukovu 1974. godine. Čuturica sa likom kralja Milana ili srpskim grbom bila je popularna krajem 19. veka, dok su čuturice sa grbom Kraljevine SHS ili Jugoslavije bile zastupljene između dva svetska rata.
Pirotski grnčari izrađivali su više od 70 različitih proizvoda. Međutim, najpoznatiji su bili po izradi sudova za tečnost. Posle testije, najčešće su izrađivali svojevrsne sudove za rakiju – pljoske u različitim oblicima (đevrek pljoska), čuture, buklije i burenca, koji su se nosili na put ili u polje, koristili u svečanim prilikama, svadbama i slavama, za pozivanje svatova i gostiju u raznim ritualima. Prema istraživanjima etnologa, pirotska grnčarija, osim po funkcionalnosti i različitim oblicima, odlikuje se i bogatom ornamentikom. Ukrašavanje u vidu reljefnih obruča i plastičnom obradom površine, osim estetske, imalo je za cilj ojačavanja zida i osnove. Karakteristične boje u pirotskom grnčarstvu su žuta, zelena i mrka, a finalnim gleđosanjem predmet je dobijao zaštitu od poroznosti i visok sjaj.
Grnčarski proizvodi, pa samim tim i pljoske i čuture, nekada su se nabavljali kupovinom u radnjama u gradu ili selu, naručivanjem kod majstora grnčara, kupovinom u toku pijačnog dana u Pirotu ili na Velikogospojinskom vašaru. Korišćeni su u svakodnevnom životu stanovništva, u godišnjem i životnom ciklusu običaja i verovanja u 19. i početkom 20. veka, kada se sa industrijalizacijom polako povlače iz upotrebe. Pljoske su poslednji put korišćene prilikom običaja pozivanja svatova šezdesetih godina prošlog veka, a ovaj običaj se nešto duže zadržao u planinskim selima.
Jedan od razloga za priređivanje ovakve izložbe, kako kažu u muzeju, jeste to što su ovi grnčarski sudovi izobičajeni relativno skoro – samo pre pola veka, ali i što je u njih utkan mentalitet i kreativni duh stanovništva grada i okoline.
M. Penčić
objavljeno: 18.08.2012.
