Izvor: Blic, 18.Maj.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto čitaš taj list
Nema tih novina koje poznanici vide u mojim rukama a da nemaju neku primedbu. Za jedne mi kažu šta čitaš te konzervativne novine, za druge kako te nije sramota da držiš u rukama tu žutu štampu i još je čitaš, za treće zar ne znaš da su to novine tog i tog političara, za pete da su te novine poznate po lažima.
Tada kažem da moram da čitam što više štampe jer pišem kolumne kao što je ova. Ali šta će ti laži! Odgovaram da hoću da vidim šta novine, s rukama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u džepovima, lažu dok im čitaoci veruju. Kad kažem da čitam žutu štampu da vidim čime se povećava tiraž, slegnu ramenima. Kad me upozore da je u tim i tim novinama najuticajniji jedan poznati političar, onda odgovaram da me baš zanima šta on misli o sebi i svojim naivnim čitaocima. I tako redom.
A sad ja malo da zakeram. Ne, nikada im to ne kažem lično. Znam bivše političare koji ne čitaju novine koje su u rukama onih koji su ih skinuli s položaja. Znam umetnike koji ne čitaju novine u kojima je izašla neka negativna kritika o njihovoj „velikoj" umetnosti. Znam novinare, mada retke, koji čitaju samo novine u kojima oni pišu. Imam prijatelje koji ne čitaju članke koje ja pišem. Kad ih pitam zašto, odgovore: „Sve znam šta ti misliš. A kažeš mi to usmeno." Ali katkada bolje napišem nego što tebi kažem. „To su nevažne nijanse". Tu odustanem, jer što bih pokazivao da mi je baš toliko važno da me on čita.
Međutim, sad moj prijatelj nastavlja: „A da ti možda jedno pričaš, a drugo pišeš?". (Pauza). „A to što ćutiš, da li znači da odobravaš? Da ti malo ne lagiš u svojim kolumnama?". Iako, sad već pomalo uvređen, poričem da lažem, moj prijatelj me ironično gleda kao da je on odneo pobedu.
Nikako ugoditi svetu. Ne znam da li se sećate naše narodne pripovetke o ocu, sinu i magarcu. Katkad mi se čini da sam izvadio ruke iz džepova i uzeo magarca na krkače.
