Izvor: Politika, 23.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vizuelna iznenađenja
Pismo iz Londona: "Letnja izložba" RA predstavlja najveću smotru savremene vizuelne umetnosti u svetu sa slobodnim pristupom
Specijalno za "Politiku"
Sa željom da prisustvuje prestižnim godišnjim izložbama, svet umetnosti se tokom meseca juna užurbano selio: sa Venecijanskog bijenala na Bazelski sajam umetnosti, a otuda u Kasel na Dokumenta 12. A za one koji su, zatim, posetili London, uzbuđenje se nastavljalo. Pored brojnih samostalnih izložbi najpoznatijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << britanskih i stranih umetnika, u Kraljevskoj akademiji umetnosti (Royal Academy of Art, u daljem tekstu RA), istovremeno je otvorena dve stotine devedeseta "Letnja izložba" savremenog slikarstva, skulpture, grafike i arhitekture.
Posebnost ove izložbe je da, u duhu vekovne tradicije, celokupni posao oko njene organizacije obavljaju članovi Akademije: oni kreiraju koncepciju izložbe, vrše selekciju prispelih radova i dizajniraju postavku. Jer, u vreme kada je Kralj Džordž II, 1768. godine , osnovao RA, u svrhu unapređenja umetnosti, tada se smatralo da taj zadatak samo umetnici mogu uspešno da urade.
"Letnja izložba" RA, koja traje do četrnaestog avgusta, nesumnjivo predstavlja jedan od najznačajnijih kulturnih događaja raznovrsnog umetničkog britanskog leta. Na ovoj, po mnogo čemu jedinstvenoj manifestaciji vizuelnih umetnosti u svetu, izloženo je nešto više od hiljadu eksponata koje je selekcioni žiri odabrao od prispelih trinaest hiljada dela!
Mala Veston soba
Problem smeštaja ovog velikog broja eksponata za galeriju RA i nije veliki, na samo zahvaljujući njenoj prostornosti već i radi poštovanja tradicije izlaganja, koja seže do osamnaestog veka kada je bio običaj da se zidovi pokrivaju slikama od poda do plafona. I danas, u zavisnosti od njihovih dimenzija, dela su izložena u nekoliko redova, jedan iznad drugog. Taj način izlaganja znatno olakšava izlaganje dela malog formata koja čine posebnu karakteristiku "Letnje izložbe". Ovi radovi, veličine samo nekoliko desetina centimetara ispunjavaju gotovo celu površinu zidova, uvek iste, manje prostorije koja je odavno nazvana Mala Veston soba (Small Weston Room). Ovde, umesto da je posetilac u mogućnosti da na miru zastane i kontemplira pred svakom slikom, usled mnoštva utisaka oseća se kao da se utapa u umetnost. Ali, sudeći prema posećenosti Male Veston sobe, reklo bi se da je to iskustvo krajnje pozitivno jer je to i najpopularnija prostorija ove mamutske izložbe, u kojoj posetioca zaustavljaju raznovrsnost i suptilnost umetničkih poetika.
Kao kontrast tom estetskom uzbuđenju punom minijaturnih vizuelnih iznenađenja, u susednoj prostoriji koja je prema tradiciji rezervisana za platna velikog formata, nalazi se nekoliko, uistinu ogromnih slika. Ovde dominira najnovije ulje poznatog engleskog slikara Dejvida Hoknija (David Hockney), ne samo prema svojim dimenzijama (4,5 m x 12 m) već, prvenstveno, svojim izuzetnim estetskim vrednostima. Na pedeset platana umetnik je u kontinuitetu naslikao šumu ogoljenog drveća i isprepletenih grana, kompoziciju koja snažno deluje svojom vibrantnom energijom. Posebnu pažnju, takođe, zavređuje i delo nemačkog slikara i vajara Anselma Kifera (Anselm Kiefer), koje autor oblikuje od nalepljenog i obojenog blata, čeličnog modela podmornice, sasušenog žbunja, korenja i trave, uobičajeni repertoar lične umetnikove ekspresionističke forme kroz koju ovaj izuzetan stvaralac nanovo proživljava traume Drugog svetskog rata.
I profesionalci i amateri
Tema ovogodišnje "Letnje izložbe" je svetlost, i sasvim je razumljivo da se na ovoj izložbi nađe i fotografija, jer je upravo svetlost osnovno sredstvo ove umetnosti. Izloženi radovi, međutim, pokazuju da danas i fotografija predstavlja jedan dosta elastičan koncept koji obuhvata na samo konvencionalno izvedena dela pomoću fotografskog aparata i tamne komore, već podrazumeva i forme izvedene na kompjuteru ili kompjuterski procesirane slike.
Odmah do ove prostorije, izložene su instalacije-projekcije i radovi video-arta, među kojima izdvajamo delo Bila Viole (Bill Viola), američkog umetnika video-arta. Ako bi trebalo da pogledate samo jedan eksponat sa ove izložbe, bez dvoumljenja vam predlažemo da to bude njegov rad, "Prolaz u noć". Na ovoj jednostavnoj kompoziciji, sa predstavom ženske figure koja u zalepršanoj dugoj crnoj haljini odlazi u pustinju, impresionira originalnost vizualizacije kojom autor tu realističku scenu čini skoro nestvarnom. I u ovom delu, Bil Viola ponovo uspeva da izrazi stvari koje svi mi prepoznajemo, ali vrlo retko i doživljavamo sa tako elokventnom jasnoćom i emotivnom dubinom.
"Letnja izložba" RA predstavlja najveću smotru savremene vizuelne umetnosti u svetu sa slobodnim pristupom. Za učešće na njoj svako može da se prijavi, i profesionalci i amateri, iz bilo kojeg kraja sveta. O tome da li jedno delo poseduje i umetničke vrednosti ocenjuje selekcioni žiri, koji čine članovi RA.
Prema tome, sasvim je moguće da se pored čuvenih imena moderne umetnosti izlože i dela "običnih smrtnika". Tako se, na primer, uz Edvarda Ruša (Edward Ruscha), Roberta Raušenberga (Robert Rauschenberg), Jaspera Džonsa (Jasper Johns), našlo jedno impresivno delo, "Tokijska podzemna železnica", ulje malo poznatog japanskog slikara Jiro Osuga. Tako se, neka od najvećih imena umetnosti današnjice, na taj način stavljaju na proveru, u gomilu, da tu, u ravnopravnom položaju overe svoje vrednosti.
Mirjana Teofanović
[objavljeno: 23.07.2007.]
