Izvor: Politika, 20.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetničko osećanje života
Izložba na Kosančićevom vencu je delom replika revolucionarne Lubardine izložbe iz 1951. godine
Stogodišnjicu rođenja Petra Lubarde (1904-1974) obeležiće i Prodajna galerija Beograd na Kosančićevom vencu izložbom dela ovog umetnika čije je otvaranje zakazano za 23. jul u 19 časova, a zatvaranje za 26. avgust.
Specifičnost ove izložbe, čiji je autor istoričar umetnosti Zdravko Vučinić, je u tome što ona delom predstavlja repliku čuvene Lubardine izložbe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz 1951. godine u tadašnjoj galeriji ULUS na Terazijama. Apstraktnim pristupom Lubarda je još tada nagovestio radikalni raskid sa socrealističkom umetnošću u bivšoj Jugoslaviji. Tragajući za delima koja su baš tada bila izložena, Zdravko Vučinić je zahvaljujući privatnim kolekcionarima i nekim javnim zbirkama, obezbedio nekoliko dela koje je tadašnja publika videla u Beogradu.
– Traganje je otežavao i katalog sa te izložbe u kome nisu štampani potpuni podaci o umetničkim delima, pa je ostatak izložbe koncipiran tako da sva ostala dela – crteži, akvareli, slike, budu u duhu izložbe iz 1951. godine, kaže Vučinić.
Po rečima autora izložbe, kroz prikazane radove (ukupno 52) na ovoj izložbi moguće je pratiti genezu dve ključne odlike Lubardinog opusa – osećaj za monumentalnost i epsku dimenziju rada.
Prodajna galerija Beograd potrudila se da za ovu priliku objavi i reprint kataloga izložbe iz 1951. godine sa tekstovima Peđe Milosavljevića i Miodraga B. Protića.
"Ono što Lubardu čini najviše svojim, što ga najviše razlikuje od drugih, to je njegovo osećanje života i njegova ideja o njemu. U akordima plavog, belog i zlatnožutog, crvenog i zelenog, ima toliko zdravlja, mladosti i optimizma da odmah osećamo slikara našeg podneblja i naše društvene sredine. To vredi i za ona platna, koja kao nov izraz, za naše prilike, mogu izgledati neobična", pisao je tada Miodrag B. Protić, završavajući svoj tekst rečima da se "ovom izložbom ispisuje nova stranica u hronici naše savremene umetnosti".
Na izložbi na Kosančićevom vencu publika će imati priliku da, između ostalih, vidi i "Bitku na Vučjem dolu" (1950), "Guslara" (tempera na papiru iz 1948. i gvaš na kartonu iz 1949), zatim dela "Kuća u pejzažu"(1948), "Crna greda – Cetinje"(1949), "Spaljeno selo Čekanje" (1948).
Do otvaranja izložbe, pravo iz livnice, stići će i bista Petra Lubarde, rad vajara Nikole Kolje Milunovića. Ovo delo publika će, takođe, imati priliku da vidi tokom trajanja izložbe, a kao trajno mesto određeno je dvorište Lubardine kuće u Iličićevoj ulici.
Na inicijativu Fonda Petra Lubarde PTT saobraćaj Srbije će tačno na stogodišnjicu rođenja ovog slikara, 27. jula, izdati marku sa likom Petra Lubarde u prvom planu i Lubardinom slikom "Igra konja" u drugom planu (dizajn su radili stručnjaci "Jugomarke").
Za sada se još ne zna ko će otvoriti izložbu dela Petra Lubarde, ali je svoje prisustvo najavilo desetak članova njegove porodice koji dolaze iz Izraela i Kanade. Predstavnike Fonda "Petar Lubarda" primiće 25. jula Ivana Stefanović, republički sekretar za kulturu, a za 27. juli zakazana je izložba Petra Lubarde u Narodnom muzeju na Cetinju, koja bi do kraja godine ili početkom naredne trebalo da bude preneta u galeriju SANU u Beogradu.
Obeležavanje ovog značajnog jubileja je još jednom podstaklo toliko puta već postavljeno pitanje u javnosti šta se zapravo događa sa kućom Petra Lubarde u Iličićevoj ulici, budući da je slikareva udovica smeštena u Centar za prihvat starih lica, a da u kuću niko nema prava da uđe, bez obzira na nagoveštaje da je preostala zaostavština u njoj u katastrofalnom stanju.
M. Đorđević
[objavljeno: 20.07.2007.]
