Izvor: Politika, 07.Apr.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mozaik ne pripada prošlosti
Umetnička grupa „Ametist” obeležava deceniju postojanja izložbom mozaika u Narodnoj banci Srbije u Beogradu
Izložbom mozaika i printova, umetnička grupa „Ametist”, obeležiće do 17. aprila u Narodnoj banci Srbije u Beogradu deceniju postojanja. Sa 33 mozaika i 16 printova koji ilustruju najvažniji projekat, pod nazivom „Sazvučje savremenog, antičkog i ranovizantijskog mozaika”, predstavlja se jezgro grupe koju čine Olivera GavrićPavić, Petar Vujošević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Borislav Nježić, Gordana Šijački,DraganVasić i Ivan Pavić.Kroz razne projekte ovi umetnici su na ukupno 33 otvorene izložbe u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, predstavili radove više od 125 autora, svojih kolega. Olivera Gavrić Pavić je bila među osnivačima „Ametista” i u razgovoru za „Politiku” govori kako je došlo do njihove potrebe da se javnosti prezentuje savremeni mozaik kao retka slikarska tehnika.
– Pre desetak godina Borislav Nježić, preminula Snežana Marinković, Petar Vujošević i ja osnovali smo „Ametist”. Grupi smo dali ime po dragom kamenu, ametistu koji je povezan sa duhovnošću. Mozaikom se niko nije bavio, bio je to samo jedan predmet na FLU, koji niko nije voleo previše do moje generacije i do pojave našeg tadašnjeg asistenta, a sadašnjeg profesora Đure Radovića. Mislim da je on zaslužan za tu naklonost prema mozaiku, jer je zaista majstor svog posla, poznat po tome što je uradio kapelu Svete Petke na Kalemegdanu. Studenti su prepoznali njegovu energiju. Meni se opet dogodilo da sam 1999. dobila posao na Kalemegdanu, tačnije radila sam godinu dana tri mozaika u trpezariji pri kapeli Svete Petke. Posle toga sam osetila ono što se dobija posle značajnog posla, a to je veliki priliv energije, preda mnom se otvorio novi horizont i činilo mi se da mogu sve. Baš takvu vrstu energije, zajedništva i entuzijazma imamo u „Ametistu” sve ove godine, bez obzira što smo sve stariji.
Olivera Pavić potom ističe da su ona i njene kolege htele da pokažu da mozaik nije nešto što pripada prošlosti i arheologiji, već da se u njemu oni mogu izraziti kao umetnici na savremen način.
– Radovi koji su sada izloženi u Narodnoj banci Srbije potiču iz raznih perioda, svako od nas se predstavlja sa nekoliko dela. Ovo je retkost da nas šestoro izlažemo sami, uglavnom imamo goste, tako da je ovo prilika da pokažemo ko smo i šta kao jezgro grupe radimo i uz to da obeležimo jubilej.
O novim aktivnostima koje će uslediti Olivera Pavić navodi da će biti mnogo radionica, predavanja a potom su planirane i izložbe poput „Mozaika malog formata”, koja će se tradicionalno održati sedmi put za redom, u Galeriji „Feniks” u Beogradu, u okviru koje se dodeljuju tri nagrade najboljim učesnicima.
– Imamo datotetku mozaičara, njihovih dela zahvaljujući „Mozaiku malog formata”, planiran je i fond radova kako bismo jednom kad to bude moguće napravili Muzej mozaika. Drugi projekti kao „Savremeni mozaik”, „Apstraktno-konkretno” bavili su se problematikom poetike savremenog mozaika. Projekat „Zapis” bio je posvećen uspomeni na arheologa Gordanu Cvetković Tomašević i njen naučni rad o ranovizantijskom mozaiku. Izložba „Omaž Aleksandru Tomaševiću” skrenula je pažnju na njegov mozaički postupak – kaže Olivera Pavić. Potom dodaje da osnivanje umetničkih grupa među mozaičarima nisu tako česte.
– Elen Gudvin, poznata ekstravagantna engleska mozaičarka, napravila je „Grupu 21”, ali ona ima fiksni broj članova i novi članovi se mogu priključiti samo ako neko od stalnih istupi. Mi smo potpuno otvoreni i želimo da živimo i radimo sa onom strašću sa kojom smo i upisali fakultet i želimo da živimo od toga što radimo – kaže za kraj Olivera Pavić.
B. Lijeskić
-----------------------------------------------------------
Srbija ima dovoljno mozaičara
Olivera Gavrić Pavić potom navodi da je nedavno pročitala u našim medijima tekst u kom protoneimar dr Vojislav Milovanović govori o budućim radovima na Hramu Svetog Save u Beogradu. Između ostalog tu se navodi da Srbija nema dovoljno majstora mozaika i da će od predviđenih 90 mozaičara koji će raditi na Hramu većina biti Rusi.
– Želim da dodam da u Srbiji ima dovoljno mozaičara, i mislim da bi svakako i naši mozaičari mogli da rade na Hramu Svetog Save. Ali drugo je pitanje da li to predviđa potpisani protokol između Srbije i Rusije o izradi enterijera Hrama Svetog Save, ali to onda treba tako i reći – kaže Olivera Gavrić Pavić.
objavljeno: 08.04.2012
