Izvor: Blic, 05.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugi život Spiridona K.
Drugi život Spiridona K.
Spiridon Kopicl beše filmski junak, jedna od onih celuloidnih spodoba koje ne postoje van filma, izmaštani konstrukt, nepostojeća osoba u svakom slučaju. Film je, taj u kome je nastupao Spiridon K., imao svojih uspelih trenutaka, jedno vreme ga se držalo 'kultnim', ma šta to značilo, na izvestan način generisao je celo jedno nejako plućno krilo docnije sasvim kancerozne srpske kinematografije.
Deca danas, uglavnom, ne znaju ko je S.K. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i o kom je filmu reč.
Glumac, tačnije: osoba koja je igrala Spiridona Kopicla, bio je neka vrsta pop-zvezde srednjeg dometa, posle je počeo da radi druge stvari. Bend smo voleli, a i docniji radovi, kad god su se doticali nekog oblika kreativnosti ne behu za zanemarivanje. Gitarista i glavni autor pesama i dalje se bavi muzikom, na briljantan način.
I sve bi to bilo u redu, i niko se toga ne bi sećao, osim prvoboraca iz osamdesetprve, da se u jednoj, inače sasvim uspeloj predizbornoj kampanji, nije pojavilo prezime izmišljenog filmskog junaka postavljeno u korelaciju sa prezimenom stvarne ličnosti, pominjanog muzičara, naime. U kontekstu političke kampanje stvar deluje sasvim neukusno, potpuno netačno, zanatski neuspelo: poruka čitljiva samo uskom krugu p(r)osvećenih ne znači ništa i nije potrebno da bude distribuirana putem masovnih komunikacionih sredstava.
Više je lične prirode. Poruka, mislim.
A i sve ostalo.
Odmor ratnika
'Dobra godina' reditelja Ridlija Skota
Za saradnju u spektakularnom 'Gladijatoru' reditelj Skot i glumac Rasel Krou nagrađeni su oskarima. Kad znamo da su poslednjih godina radili u napornim delima kao što se 'Hanibal', 'Pad crnog jastreba', 'Pešadinac Džejn'(Skot), 'Gospodar i zapovednik' i 'Bajka o bokseru'(Krou), prilično iznenađuje da su se ponovo sreli u lakoj, romantičnoj komediji 'Dobra godina' (god. proizvodnje: 2006. trajanje: 118 min.), koja je možda više označila predah u radu nego istinski izazov. Nije da se nisu potrudili, ali osetilo se da nisu na sopstvenom bunjištu i da je zabava ispala prilično usiljena.
Po popularnim knjigama Pitera Mejla u kojima se slavi slatkoća i lakoća života na jugu Francuske, uz dobra vina, izvrsnu klopu i neodoljive ženske, filmska priča govori o uspešnom poslovnom čoveku Maksu Skineru koji iznenada dobija vest da mu je ujak ostavio u nasledstvo imanje na selu. Maks (Rasel Krou) odlazi u Provansu, s namerom da odmah proda imanje i vrati se surovom zgrtanju love na londonskoj berzi. Ali diskretni šarm francuske provincije čini svoje, tamo sreće mladu vlasnicu restorana Fani Šenal (Marion Kotijar), koju poznaje iz detinjstva, nadzornik vinograda želi da nastavi proizvodnju vina, a iznenada se pojavljuje lepa devojka koja tvrdi da je ujakova vanbračna kći.
Krećući ka jugu Francuske, Maksu se vraćaju sećanja na ujaka (izvrsni Albert Fini) i njegove životne pouke. Ovi flešbekovi su bolji deo filma koji se pretežno guši u stereotipima, predvidljivosti i usiljenom humoru. Reska slika Maksovog poslovnog prostora i njegovog biznismenskog makijavelizma ovde je suprotstavljena lakoći života na selu, koja će početi da nagriza Maksovu životnu filozofiju. Krou i Marion Kotiljar imaju šta da kažu jedno drugom, a svi ostali tome doprinose koliko su mogli. Ridli Skot je kao reditelj dozvolio sebi ovaj polovični izlet koji ipak unosi vedrinu u naše živote. Samo da nam još stignu vesti od ujaka iz provincije.
|
