Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Avg.2018, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razgraničenje – tamni vilajet
Korekcija granica oduvek je bila otvoreno pitanje i problem za Kosovo, to se videlo na primeru sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom. Moguća rešenja demarkacije u odnosu na dužinu granice/administrativne linije sa Srbijom može biti samo pet puta veći problem. Jedan očigledan primer da je korekcija granica neophodna je na liniji razdvajanja na Kopaoniku
Piše: Ljubiša Mijačić
Odakle je potekla inicijative i ko ima veće interese da se putem >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << razgraničenja reše otvorena pitanja između Srbije i Kosova? Ako isključimo interese međunarodne zajednice, smatram da je rešenje više potrebno Kosovu nego Srbiji, i to iz sledećih razloga. Prvo, Kosovo je odavno prestalo da bude predmet interesovanja međunarodne zajednice, a da pritom puna podrška suverenitetu nezavisnog Kosova i njenoj celovitosti ne daje nikakve rezultate na terenu u poboljšanju kvaliteta života. Drugo, nepriznavanje Kosova od Srbije, pet zemalja EU, Rusije i Kine ne daje previše manevarskog prostora za međunarodno delovanje. Kosovo je i dalje za pomenute subjekte protektorat UN pod rezolucijom 1244 i predmet rasprave na Savetu Bezbednosti UN.
Treće, bez obzira na jačanje političke i infrastrukturne povezanosti sa Albanijom, Kosovo je svojim najvećim delom infrastrukturno i privredno povezano sa Srbijom, koja ima mogućnost da kontroliše ekonomiju Kosova.
SPORAZUM: Sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa koji treba da bude kruna Briselskog dijaloga ne obavezuje Srbiju da prizna nezavisnost Kosova – niko ne tvrdi drugačije – a samim tim to ne obavezuje ni Rusiju, Kinu i pet članica Evropske unije da pokažu uzdržanost u korist učlanjenja Kosova u UN i u procesu pristupanja EU. Iz tog razloga Kosovu je neophodan novi pristup jer je očigledno Srbija ključ rešenja.
Korekcija granica oduvek je bila otvoreno pitanje i problem za Kosovo, to se videlo na primeru sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom. Moguća rešenja demarkacije u odnosu na dužinu granice/administrativne linije sa Srbijom može biti samo petostruko veći problem. Jedan očigledan primer da je korekcija granica neophodna jeste na liniji razdvajanja na Kopaoniku.
PANČIĆEV VRH: Uporednom analizom geoportala Srbije i Kosova možemo videti da se određeni deo vrha Kopaonika sa identičnim katastarskim parcelama nalazi istovremeno u katastarskim mapama Srbije i Kosova. Otvoreni rudarski kop “Suvo Rudište” na mapi katastra Srbije potpuno se nalazi u Srbiji na parceli br. 100, dok se u katastarskim mapama na Kosovu vodi kao parcela br. 00047-0 opština Leposavić.
Ukupna teritorija koja se istovremeno vodi u katastarskim knjigama Srbije i Kosova na ovom delu je oko 5,66 kilometara kvadratnih. Ali, umesto da izvlačimo zaključke, postavimo pitanje: Koja strana ima veći strateški interes da poseduje ovu teritoriju, odnosno koja strana će imati najviše troškova ako ga ne poseduje? Ako bismo stratešku vrednost ove lokacije uvažili kao podjednako značajnu za obe strane (iako nije), ipak bi odgovor bio Srbija. Srbija ima veći interes da poseduje ovu lokaciju zbog kapitalne vrednosti i smanjenja rizika ulaganja u turistički kompleks Kopaonik, ali i zbog planova da se “Suvo Rudište” iskoristi kao rezervoar zaliha vode za potrebe ovog kompleksa.
Foto: InfoKop
Uzmimo ovaj primer koji je očigledan i postavimo ga u ravan sa izjavama zvaničnika da se granice ne menjaju bez ratova. Trebaju li onda Kosovo i Srbija zaratiti zbog granice na Kopaoniku i kolika je to veličina teritorije značajna da bi vredelo ratovati za nju?
PREUREĐENJE TERITORIJA: Pođimo od ove jeretičke izjave u koju verujem: Ukoliko izuzmemo desničarske elemente, etničke granice između Srbije i Kosova bile bi prihvatljive, jedini je problem što se one ne mogu realizovati u praksi. To je ujedno razlog opozicije predlozima glavnih aktera dijaloga jer, bar što se Srbije tiče, Srbi na centralnom Kosovu bili bi gubitnici, a predloga za unapređenje ili bar očuvanje njihovog položaja u okviru ovih rešenja zasad nema.
Srbi na centralnom Kosovu ne kontrolišu teritoriju i resurse, imaju ograničeno tržište, nisu konkurentni, slabo su institucionalno povezani sa Srbijom i nemaju kapacitete da se ekonomski razvijaju na Kosovu. Trend iseljavanja i promene demografske strukture većinskih srpskih opština na Kosovu očigledan je, pa i poražavajući. Ukoliko bi izostala podrška Republike Srbije kroz javnu potrošnju, nema sumnje da bi Srbi iz centralnog Kosova nestali sa tih prostora.
Sa druge strane, integracija Srba sa severa Kosova nikada nije bila realna. Primeri i prakse integracije Srba na centralnom Kosovu nisu privlačne Srbima na severu, tako da od 2015. do danas taj proces teče unazad. Otpor integracijama u kosovsko društvo i pritisak građana na legitimne predstavnike da svoje delovanje prilagode u tom smeru stvara nove krize stabilnosti, pa Kosovo sve češće pribegava merama represije radi očuvanja njenog ustavnog poretka (hapšenje Marka Đurića, “voz”).
Pretpostavimo da i pored opravdanog otpora promeni granica to ipak može biti moguće, pa hajde da izložimo nekoliko mogućih scenarija:
Scenario “kozmetičke podele”. Pretpostavimo da Kosovo ima interes da postigne konačni dogovor sa Srbijom. Uz obavezujuće priznanje nezavisnosti Kosova, Srbija bi dobila veći pregovarački kapacitet. Da bi se proces realizovao u najmanji rizik po eskalaciju na centralnom Kosovu, Srbija mora ustupiti određene teritorije Kosovu. Srbija bi u svoj sastav zaokružila četiri opštine sa severa Kosova površine 1.005 kilometara kvadratnih, Kosovo bi dobilo teritoriju veličine 250 kilometara kvadratnih, najviše u opštini Preševo do šireg pojasa auto-puta, kao i pojedina naselja opštine Bujanovac i Medveđa u delu bezbednosne zone.
Kako bi se izbegli incidenti i mogućnost nasilja, NATO odnosno Kfor mora da sinhronizuje zauzimanje teritorija od Srbije i Kosova. Srpska zajednica. osim one na severu. ostaje u okviru Kosova sa pet sigurnih mesta u parlamentu i sa svim ostalim privilegijama proisteklim iz Ahtisarijevog plana. I u ovom i u sledećem scenariju spomenici kulture uživaju istovetnu zaštitu kao i danas, a prisajedinjenje Kosova Albaniji poništava odredbe sporazuma.
Scenario apsolutnih brojki m2 za m2. Ovaj scenario je maksimalistički zahtev pojedinih elita na Kosovu i podrazumeva razmenu tri opštine na jugu Srbije za četiri opštine na severu Kosova. Prvo, mora se reći da bi u tom slučaju Srbija izgubila oko 244 kilometara kvadratnih teritorije jer Bujanovac, Medveđa i Preševo zajedno imaju oko 1.249 kilometara kvadratnih. Srbija ne bi bila u obavezi da prizna nezavisnost Kosova. Srbima sa centralnog Kosova garantovala bi se ista zakonska prava sa smanjenim brojem mesta u parlamentu na pet u odnosu na današnjih deset. Kao i u prvom scenariju, NATO/Kfor moraju da sinhronizuju zaposedanje teritorije i obezbede zaštitu imovine manjinskih zajednica u novom okruženju u nekom tranzicionom periodu.
Scenario preuređenja teritorija. Branislav Krstić, urbanista i planer, bavio se idejom sprečavanja sukoba distribucijom naselja dominantnih etničkih zajednica na Kosovu. Materijal, građa i načela opširno su opisani. Jedina vrednost ovog scenarija je nekakva mogućnost da se deo centralnog Kosova, deo Pomoravlja, pa čak i Gračanica, zajedno sa severom Kosova uključe u sastav Srbije. Ovo radikalno rešenje podrazumevalo bi veliku migraciju i preseljenje Albanaca i Srba kako bi se stvorili dominantni etnički prostori. Ovo nije realan scenario! Zahteva skoro decenijsku pripremu i utvrđivanje činjenica na osnovu kojih bi se kreirala i sprovela rešenja. Razlog zbog kojeg sam ga naveo jeste da ponudim alternativu ratu kao sredstvu rešenja teritorijalnih pitanja.
Čak i uz maksimalnu privrženost bilo kom pomenutom ili nekom drugom scenariju, ostaje problem kako bi se takav “kompromis” realizovao u praksi jer su ustavna ovlašćenja prepreka i jednoj i drugoj strani. Jedine testirane metode na terenu uvek su bile radikalne akcije “promene realnosti”, ali i one su se realizovale uz otvorenu ili prećutnu saglasnost velikih sila.
Na kraju: lično, ne zastupam nijednu formulu rešenja odnosa Srbije i Kosova koje su u opticaju. Ono što zaista mislim jeste da nam je rešenje neophodno, i to što pre. Odlaganje bilo kakvog mogućeg dobrog rešenja neodgovorno je prema svim etničkim grupama na Kosovu. Ako iko sumnja u ovakvu izjavu, trebalo bi da istraži situaciju na terenu, kao na primer koliko su Srbi sa Kosova i Metohije kao društvo produktivni, jesu li plate zarađene ili su one socijalni program, jesu li škole i univerzitet fabrike znanja ili fabrike radnih mesta...
Ovom društvu, i srpskom i albanskom, neophodan je jedan veliki RESTART da bi se vratilo u marginama normalnosti koja je potpuno iščezla sa ovih prostora.
Staro Rudište
Parcela otvorenog kopa “Staro Rudište” na Pančićevom Vrhu u zemljišnim knjigama se vodi i na Kosovu pod parcelom broj 00047-0, a u Srbiji na parceli broj 100. Obelisk na Pančićevom Vrhu vidi se prema aero-snimanju nekoliko metara unutar nesporne katastarske teritorije Srbije, ali to se može utvrditi samo preciznim merenjima.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
