Izvor: juGmedia, 07.Avg.2015, 13:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TI -TO
Sećam se odlično dana kada je preminuo Drug Ti-To. I znam da smo svi plakali a da gotovo niko iz generacije nije znao zašto. Bili smo u holu novoizgrađene škole i stajali dva po dva u redu. Neko je valјda došapnuo da treba da se plače i plakali smo.
Pisali smo i Dnevnike o svemu što je objavlјivano na televiziji Beograd. Ja sam lepila i članke iz novina, valјda da pokažem da sam najtužnija. Sa odrastanjem i mladalačkom zrelošću stvari su se menjale. U srednjoj školi niko >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << nije ni govorio o Titu. Zaboravili smo i odlaske na ekskurzije i posete Memorijalnom centru. Pokatkad se čulo da „više ništa nije kao pre“. I nije. To se videlo 90-ih. Tada je „grupica lјudi“ na metru kvadratnom površine htela promene. I desile su se promene. Izbili su ratovi… Ginulo se ali tada smo znali zašto plačemo. Svako iz svog okruženja je imao nekoga ko je poginuo, kome je neko ranjen. Neki su i pucali sebi u nogu da ne bi izgubili život i vraćali se kućama. „Tamna je noć“, da… Bili smo „face“,mi koji smo dolazili do materjala na VHS kasetama da bolјe vidimo šmrkove tadašnje vlasti i one koji su pretučeni ili poginuli. Ja sam se vratila iz Beograda i zaposlila u jednom lokalnom radiju. Znam da su mi mnogi zavideli tada. Ja sam radila u omladinskoj redakciji i bilo mi je lepo.
Večeri koje smo organizovali u pauzama između ratova bile se nezaboravne. Klub „54“ je bio stecište nas kreativaca. I tu smo iskazivali svoje stavove. Onaj ko nije slušao rok ili pop-rok, nije mogao da bude deo nas. Sjajno. Odjednom su počeli da niču kafići i butici. Kada su postajali da bivaju neurbani odlazili smo u „Taliju“. U tom pozorišnom klubu je uvek bilo prijatno. Fine lagane stvari su ispunjavale prostor. Rađale su se lјubavi, a ja sam moju ostavila u Beogradu. I da, često sam se raspravlјala sa tatom oko politike. Ali, kako da objasnim okorelom komunisti i socijalisti da više ništa nije isto. Ili kako da mi on objasni da su to surova vremena, da mi može neko staviti drogu u piće i raditi sa mnom šta mu je volјa! O Bože!!! Danas mi te svađe nedostaju. Danas se niko više ne raspravlјa oko politike. Danas oni koji imaju diplome a nemaju život, nemaju pojma ni o čemu. Danas se moli da se bude član one stranke koja uređuje mnoge živote.
E, pa moj ne dam! Ne može! Nјega su uređivali neki drugi lјudi, takođe sa diplomama ali i alavim ustima. „Opasno“ su ga uredili. NATO alijansa, koju smo pobedili 99-e ostavila je trajne posledice. Mladi lјudi su ubijani, kasnije se umiralo od posledica toga. Umirala su i deca. I danas se umire od kancera…Srbija je beležila i beleži rast smrtnosti obolelih od posledica bombi. Ali mi smo bili pobednici, zar ne? Onda su se desile promene u koje su mnogi verovali. I promenilo se ponovo sve. Ubijen je premijer, raspisani su izbori. Koristila se rečenica „Ničim izazvan“. U tom haosu plašili su me snalažlјivi lјudi. Oni koji su pre samo godinu dana bili protiv, danas su „za“. I to ostane tako u njima. Za ili protiv, za glavu ili za rep? Od gradske uprave do neke stranke, od te stranke do gradske uprave. Đonovi na cipelama izlizani isto onoliko koliko đonovi na obrazima. Opstaće. To se znalo. I evo, opstali su. Ne zbog ideologije, tih lјudi je malo, i njihove stavove ne treba nipodaštavati. Molim lepo! Opstaše oni koji su kao završili fakultete, opstaše oni koji polomiše cipele.
Opstaše svi sa duplim rečima, izvrnutim rečima, oni koji ne znaju šta su kome rekli, šta su kome hteli da kažu, da li su im rekli, kako su rekli, da li su dovolјno nafilovali… Kako je lako to prepoznati ako nisi u priči. Pa gledaš i neveruješ kako taj neko protiv, danas sedi u fotelјi onoga ko je za, ili obratno. I sve je tako bilo do nedavno. A onda je došlo to nedavno. Sada oni koji su protiv ovih i koji su dobili diplome konačno rade, ali ne znaju šta rade. Nemaju pojma za koga rade. Ludi ili zbunjeni, ne znam.. Često su u fotelјama oni koji su kao protiv ovih, ali koriste njihov vokabular. „Ti-to, Ti-to, Ti-to“ ili „A zašto ti-to ne obradiš malo“, „A što Ti-to“…..? I TITO!!! Da li se to ON vratio? Možda nije ni odlazio… Ne znam. Znam da ja To treba, i znam da ja To ne treba… Ali ONI ne znaju da ja ne umem da vagam. Nemaju pojma da ne umem i nikoga nije briga. Pa šta! Mnogo sam izgubila, ali sam mnogo i dala. To znam. I nervira me kada se neko ili nešto svojata. Ej, polako drugari i drugarice. Pa nismo svi završili Fakultet „TI-TO“. U ovom trenutku znam da sutra idem na grob sinu. Ja ću TO, a Ti vidi šta ćeš… Plodno smo mi tlo za To!!!
Preuzetosa FB profila Slavica Cvetković novinarke iz Vranja
