Izvor: Politika, 14.Okt.2012, 14:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zrenjaninac na prekookeanskim grdosijama
Ploviti brodom po svetu jeste atraktivno i isplativo, ali je posao uglavnom težak, ali je teža od posla nostalgija za porodicom i prijateljima
– Aleksandar Saša Terek duže od decenije krstari svetskim morima i okeanima. Zbog solidne zarade i atraktivnosti posla, san mnogih momaka je da postanu moreplovci. Iskustvo
ovog Zrenjaninca, međutim, navodi ga da mladim ljudima skrene pažnju i na drugu stranu medalje. Posao jeste zanimljiv, ali je mnogo teži nego što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se misli.
Saša je pomorsko obrazovanje stekao u Kotoru, gradu iz koga mu je majka. Trenutno radi za kompaniju MSC kao prvi oficir mašinskog odeljenja na velikim brodovima kojima se prevoze kontejneri.
– U ovom poslu je najvažnije da poslodavci steknu poverenje u tebe, jer dok si na brodu odgovoran si za velike vrednosti. Brodovi na kojima radim tovare od pet do četrnaest hiljada kontejnera, što znači da nose teret iznad 100.000 bruto registarskih tona. Svaki propust u mašinskom odeljenju mogao bi skupo da me košta – priča Saša.
Kako kaže, mladim ljudima je privlačna priča o putovanjima, jer obiđeš ceo svet i krajolike koje si viđao samo u filmovima. Međutim, naglašava da je pomorski posao težak i naporan. Na teretnim brodovima mornari retko borave na palubi, a radna mesta su im u potpalublju gde su velike vrućine.
Posada žudi za obalom. A kad se pristane u neku luku, to ne znači i odlazak „u život“. Zaposleni, i kad brod stoji, imaju mnogo posla na velikim brodovima. Ponekad i više od 15 sati rade uz brodski motor, a nakon remonta, od mašinskog ulja skoro da ne mogu oči da otvore.
Savremena kompjuterska oprema i komunikacijski sistemi danas su moreplovcima najveća podrška. U luci Roterdam skoro da ne možete videti čoveka, utovar i istovar broda odrađuju roboti i kompjuteri.
I strepnja moreplovaca od nevremena polako iščezava. Zahvaljujući pomoći meteorologa, koji preko satelita i interneta šalju izveštaje o kretanju oluja, brodovi se sklanjaju sa uraganskih puteva.
Plovidba na ovim grdosijama, priča Saša, znači pre svega veliku odgovornost. Na brodu je veća disciplina nego u vojsci. Pomorci vole da kažu da je na brodu kao u zatvoru, samo što je ovde u pitanju dobrovoljno zatočeništvo.
– Nema tu mnogo filozofije, radnici na brodu su tu zbog zarade, a poslodavci ih drže kako bi ih sa što manje troškova što bolje iskoristili. Teretnjak je primer globalizacije i ukrštanje interesa jačih i slabijih – objašnjava prvi brodski mašinac.
Saša poručuje onima koji su zainteresovani da se ukrcaju na brod da povedu računa o zamkama.
– Treba se čuvati agencija koje traže novac unapred. Koliko ja znam za takve poslove se ne daje novac i ako ga neko traži, to je prevara. Treba voditi računa prilikom potpisivanja ugovora i obavezno imati u vidu obavezu da budu u skladu sa asocijacijom ITF, a reč je o sindikatu pomoraca koji štiti njihove interese – naglašava naš sagovornik.
– Bez obzira na mogućnost da se svaki dan čujem i vidim sa suprugom i decom, koji su u Zrenjaninu, da se mogu javiti roditeljima i bratu kad god poželim, nostalgija je najveći problem. Kad se na brodu upoznam sa novim kolegama, jer posade nikad nisu iste, kad posao uđe u kolotečinu, stigne me nostalgija i tada jedinu pomoć imam u laptopu, razgledajući porodične fotografije i slušajući muziku – kaže zrenjaninski moreplovac.
Đuro Đukić
objavljeno: 14/10/2012
