Izvor: Politika, 30.Jan.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Solidarnost i razbolevanje
U tom pogledu, kod nas je zaživeo američki sindrom. Tamo svet ne strahuje samo od bolesti nego mnogo više od samog razbolevanja
Bez solidarnosti niko ne može tvrditi da je istinsko ljudsko biće, praktično kao da ne postoji, jer u nju je ugrađena ljudska suština, odnosno čovečnost čiji je ona odraz. Etimološki, predstavlja kovanicu sastavljenu od tri reči višeznačnih namena.
Rastavljena izgleda kao soli-dar-nositi. Gde je so u ulozi sveprisutnog prožimajućeg, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neizostavnog gradivnog činioca, nešto bez čega se u prirodi ne može i što sve povezuje. Sa mesta čulnog preneseno je na teren duhovnosti, u vidu značajnog simbola uključenog u prirodu našeg kolektivnog postojanja.
Politička tranzicija kroz koje prolazi naše društvo najviše je „ojadila” naš svet ukidanjem ili minimiziranjem modela kolektivnog suživota, oduzimajući saputništvu karakter sapatništva devizom „baš me briga za tebe”.
Sada je u naše odnose ugrađen svetski vladajući trend u kome se prednost daje egoizmu, individualizmu i narcizmu, koji za svog smrtnog neprijatelja proglašavaju svaki vid altruizma i filantropizma, osnovne pokretače ljudske solidarnosti, za koju kažu da je arhivsko štivo.
U te svrhe zloupotrebili su i nauku koja je navodno otkrila kod čoveka i nekakav sebični gen ne bi li na taj način opravdala globalističku nameru i poduhvat formiranja nove takozvane hibris civilizacije u kojoj vodeće mesto pripada raznovrsnim formama sebičluka i japi kulture.
S druge strane, oni zakonski propisi koji zdravlju daju socijalnu, a time i humanu dimenziju stvaraju kolektivno osećanje blagodarnosti, sigurnosti i bezbednosti, a to samo po sebi na indirektan način deluje i preventivno.
Svest o tome izuzetno povoljno utiče na neuroimuni sistem čoveka jačajući odbrambenu tvrđavu u njemu. Saznanje da će ga u jednoj eventualnoj i budućoj bolesti, ličnoj i porodičnoj, zaštititi i prihvatiti zajednica kojoj pripada predstavlja od pamtiveka najveću branu svakom razbolevanju.
Čudno je da se u novonastalim okolnostima zaboravilo važeće načelo da je zdrav pojedinac u funkciji stabilnosti i čvrstine kolektiva kome pripada. Svaka zajednica mora biti organizovana tako da su joj potrebe njenih članova najvažnije, a to je već okvir prijateljstva koji ne bi smeo da zna za patnje drugih.
No, sada je briga o zdravlju praktično prebačena na lični teren, a to znači da se svako snalazi kako zna i ume. Mediji nas obaveštavaju da su hiljade naših građana bez zdravstvenih knjižica, drugima iste poslodavac ne overava, povremeno, kolaju i priče kako pojedinci umiru ne zbog bolesti već zato što nemaju novca da kupe lekove.
Ostaje se bez zdravstvenog osiguranja ako nije izabran lekar, a to znači da se mora platiti kompletna lekarska usluga. Pravna regulativa potisla je humani činilac, a od očekivane solidarnosti ni traga ni glasa.
U jednoj od televizijskih emisija, vrlo gledanih, urednica u razgovoru uporno moli ministarku zdravlja da bar svi studenti, naša mladost, dobiju zdravstvene knjižice za besplatno lečenje dok studiraju, ali ta vrsta javnog apela ostala je bez pozitivnog odgovora.
I kada se sve sagleda dolazi se do stručne ocene da zdravstveni propisi, doneseni kod nas pre nekoliko godina, svesno ili ne, idu naruku novim razbolevanjima, jer odnos prema bolesniku definisan je ravnodušnošću i nezainteresovanošću za njegovu sudbinu, rigidni formalizam potisnuo je dobronamernost.
U tom pogledu, kod nas je zaživeo američki sindrom. Tamo svet ne strahuje samo od bolesti nego mnogo više od samog razbolevanja, jer to vodi materijalnoj propasti, zbog prepuštenosti samom sebi i tako se sve odvija u znaku socijalne katastrofe.
Uz to, nalet te vrste emocionalnosti regrutuje i umnožava potencijalne bolesnike, što vodi u jagmu za lekovima čime se, na drugoj strani, uvećava profit onih koji su kumovali okolnostima bolesnog učinka.
Nažalost, danas odgovorne u svetu bolesni ljudi izgleda ne zanimaju, već kako ih kao takve što više umnožiti. Sa pozicija da je zdravlje bogatstvo prešlo se na morbidni stav da taj oreol pripada bolesti. Ona je na tržištu dobila izuzetno visoku cenu i na njenoj proizvodnji se izdašno radi. U te svrhe uključene su i mnoge naučne i društvene institucije u svetu.
O njihovoj štetnoj delatnosti postoji sve više dokaza, kao i o nekažnjenoj „udruženoj zločinačkoj delatnosti”, o čemu je i „Politika” pisala sredinom 2009. godine, zbog sumnjive uloge SZO povodom epidemije „svinjskog gripa”.
Tada je rečeno da je u pitanju ,,najveći kriminalni akt u istoriji čovečanstva” i da su „farmaceutske kompanije i međunarodne vladine agencije same aktivno angažovane u razvoju, proizvodnji i distribuciji bioloških agensa koji su klasifikovani kao najsmrtonosnija biološka oruđa, kako bi izazvala pandemiju i prouzrokovala smrt kod ljudi”.
Ovako nešto je svakako van pameti. Svest čovečanstva je u obavezi da upozori naučnu i intelektualnu elitu da ne zloupotrebljava svetsko znanje u sferi interesa već da isto zadrži plemenita obeležja.
Ali šta je tu je, ostaje nam da se naletu veštački izazvanih nedaća i prinudnom razbolevanju možemo jedino suprotstaviti kolektivno i solidarno. Takav bedem i tvrđavu do sada nijedna svetska sila nije uspela poraziti.
Primarijus, doktor medicinskih nauka, neuropsihijatar
Boško Jovičić
objavljeno: 30/01/2013
