Izvor: Blic, 08.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slikar mora da izaziva
Slikar mora da izaziva
Intrigantna izložba Milice Vergot, u Galeriji ULUS-a, pod nazivom: 'GMTproject (Senke tehnologike)' metafizičkog naboja, multimedijalna je celina koja sadrži i video rad u produkciji takođe zapažene beogradske umetnice Vesne Tokin.
'Ova slika otuđenosti nastavak je poznate priče o fenomenu naše stvarnosti koji smo doživeli, na ovim prostorima, između ostalog, i kao tehnološki teror, pritiskom na dugme u duhu video igrica. Planetarni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sistem, koji se, sasvim izvesno, uvodi u epohu nesigurnosti, pri čemu su slobodan izbor i individualnost 'off', reprezentuju figure naše moguće budućnosti, obezličene i objedinjene u mega prostoru veza mislenosti, praznične tišine i ćutanja. Sterilni kliritni stubovi, hladno beli i u ogromnoj količini ostalog belog, u prostoru galerije, koje uznemirava i obeznanjuje (ali kao i za Kandinskog, puno potencijanih mogućnosti) može označavati početak nečeg novog' - objašnjava za 'Blic' Milica Vergot svoju izložbu, otvorenu na pragu 2004. godine, kao svojevrsno kreativno upozorenje i, istovremeno, iskra nade u neko humanije sutra. Vergotova je dobitnik četiri priznanja za stvaralaštvo, među kojima se ističe internacionalna nagrada Statutory Award, osvojena za radove: 'Oblikovanje sveta I i II', rađene na tradicionalnu temu Trijenala u Majdaneku u Poljskoj (protest protiv totalitarističkog načina mišljenja i delanja, a u ime afirmacije čoveka i pravde). Šta krije pomalo bombastični naziv vaše izložbe?
- GMT je skraćenica od 'globalistički mega trend' koji podrazumeva i globalnu mrežu komunikacije, a reč je i o slici koja se dešava na globalnom planu. To je redukovana slika koja se dešava na nivou celokupnog galerijskog prostora, to je slika koja taj prostor, kao čisto likovni element, uključuje u sebe. Vremenom sam, postepeno, dolazila do ovog ekstremnog iskoraka, zahvata u nekonvencionalnu sliku, sliku nezavisnu od zidne površine i promenljivu u zavisnosti od okolnosti u kojima je data. Ta slika je i nastavak urbane slike_arhiva koju živimo, a pošto uključuje i same posmatrače, ona dobija jedan širi, angažovani smisao. I, kao da sama sebi nije dovoljna. Ko zna, možda će 'zatražiti' od mene i da napustim galerijski prostor, da izađem iz njega... Zašto birate neslikarske materijale?
- Novi materijali, cyber prostor, video… samo su deo neke buduće priče novomilenijumskih tehnika koje će tek dati nove šanse u istraživanju novih vrednosti. Ova moja 'najnovija' slika, nenašminkana, neulickana, na transparentnoj foliji, prašnjavoj, gaženoj, sa ostacima selotejpa i mrljama krvi od povreda skalpelom, kao izraz i odraz tehnologike, nepokorna je i izazovna. Za mene kao autora ona sama je inspiracija za opet novu sliku koja će se na njoj još nadograđivati.
Međutim, moja prednost ali i problem leži u tome što se lako prilagođavam tim novim mogućnostima i brzo donosim nove odluke tako da stalno preti opasnost da odlutam u neku drugu priču. Prilikom postavljanja izložbe postajala je mogućnost, da za tili čas uletim u 'novu' sliku i odstupim od prethodne zamisli. Koristite neobične materijale i u oblačenju, opremanju stana, prazničnoj dekoraciji, kreiranju poklona...
- Materijali me privlače i za konkretizaciju drugih ideja. Slobodna značenja, naročito kada je reč o modi, vode me uvek do granice do koje ne moram da budem biznis woman, ali, i preko nje, odgovarala bih zahtevu mere, imala bih sopstveni sud i insistirala bih na moći razlikovanja.'Krpice' me pre svega interesuju u smislu kombinovanja zanimljivih materijala i dodavanja metala. Kad pronađem pravo rešenje ili mi zaigranost dosadi, sve ubacim u orman i zaboravim. Većinu tih zamisli i ne realizujem a i ako ponekad dođe do toga, onda u tim modelima uživam kao kad su na lutki u izlogu. Nekada, i ako je prava prilika da ih ponesem, naporno mi je da se ubacujem u sva ta pakovanja. Moja neprikosnovena kombinacija je crno, bez nakita i detalja. Povremeno, kao osveženje, ubacim neki šokantan element. Najzad, kakvo je vaše viđenje aktuelne umetničke scene?
- Savremena umetnost se ne može odvojiti od politike i ekonomije, a imidž umetnika kao da on nije sastavni deo savremenog drustva je passé. Naprotiv, umetnik mora biti potpuno prilagođen i približen situaciji i vremenu, da opšte probleme usvaja kao sopstvene, da se odnosi kritički, utiče, provocira, da deluje izazovno i da podstiče na razmišljanje. U tom smislu, čini mi se da je zavladala neravnoteža u korist individulanog i da se ne reaguje na pravi način, mada, iskreno, poštujem svaki trud naročito u ovom našem nevoljnom razdoblju. Uvažavam, imam poštovanje i za ono što čak ni likovno nije kvalitetno. Ljubica Jelisavac
