Izvor: Vostok.rs, 08.Avg.2013, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednik Abhazije: Treba staviti tačku na rat
08.08.2013. -
Uoči pete godišnjice početka agresije Gruzije protiv Južne Osetije, predsednik Republike Abhazije Aleksandar Ankvab je telefonom dao intervju „Glasu Rusije“.
Gospodine predsedniče, dozvolite da Vas pozdravimo u ime kompanije „Glas Rusije“ i našeg širokog auditorijuma u raznim zemljama sveta. Pre pet godina Abhazija je postala punopravni subjekt međunarodnog prava. Sa kojim državama je ona do danas uspostavila diplomatske odnose?
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Venecuela, Nikaragva, Tuvalu, Vanuatu, Nauru. O Rusiji moram posebno da Vam ispričam. To je bio epohalni događaj, očekivan. Kada se to desilo, to je bilo nešto neopisivo.
Kako se danas razvijaju odnosi Republike Abhazije sa Južnom Osetijom, Rusijom, Gruzijom, Adžarijom?
- Naši odnosi sa Rusijom su sveobuhvatni. Od 2008. godine je bilo puno događaja. Osim velikog sporazuma, mi smo potpisali mnogo dokumenata koji grade naše odnose sistematski, u pravnim okvirima, sa poštovanjem normi međunarodnog prava. Naši odnosi su puni pozitivnih sadržaja.
Nama su jako važni ti odnosi. Neki ih zovu savezničkim, strateškim. Mi češće govorimo o bratskim odnosima koje ćemo samo da učvršćujemo. Rusija nam je uvek pomagala. I do 2008. godine nam je vrlo ozbiljno pomagala. To je i mogućnost da veliki broj naših građana dobije državljanstvo brže i jednostavnije. Naši penzioneri, koji su zaslužili lepu starost, već više godina dobijaju rusku penziju, i uvek, sa velikom toplinom i poštovanjem govore o zemlji koja ih je podržala posle raspada Sovjetskog Saveza. Rusija je i naš glavni trgovinski partner. Sa Rusijom nas vežu mnogobrojni odnosi u raznim oblastima života, ne samo u ekonomiji.
Što se tiče odnosa sa Gruzijom, vi znate kakvi su nam odnosi. Među nama je granica, mi hoćemo da živimo mirno, i više puta smo gruzijskim političarima postavljali pitanje o neophodnosti potpisivanja mirovnog sporazuma. Treba staviti tačku na taj rat. Ali, pozitivnih impulsa sa druge strane, na žalost, nema. Mi možemo da budemo normalni susedi. Mi smatramo da nemamo drugu sudbinu, a da povratka nazad, takođe, nema.
Sa Adžarijom, kao regionom u Gruziji, mi nemamo nikakve odnose, jedino nas zapljuskuju vode istog mora.
Odnosi sa Južnom Osetijom – to su posebni odnosi. Mi smo stalno u kontaktu, posete delegacija su česte, potpisujemo međunarodne dokumente i podržavamo jedni druge po bilo kom pitanju u vezi sa učvršćivanjem nas kao samostalnih država.
Saopšteno je da u Abhaziju u poslednje vreme stižu zemljaci iz Sirije, iz Turske. Kolika je migracija iz tih i drugih država?
- Nije velika migracija iz tih zemalja. Konačne cifre su neznatne. Poznato je šta se desilo sa sirijskim Abhascima, to je posledica rata. Mi smo u dve etape primili ukupno nešto više od 400 ljudi, među njima i dece. Oni su smešteni u različitim delovima Abhazije i mi tražimo mogućnosti za njihovu brzu adaptaciju u novim uslovima. Mi nismo mogli da ostanemo ravnodušni prema sudbini naših zemljaka koji žive u Siriji.
Kako bi Vi danas mogli da ocenite strane investicije u ekonomiju Republike Abhazije
- Strane investicije u Abhaziju idu odavno. Možda to nisu velike sume, ali su prisutne i mi to osećamo. Naravno, da bi hteli da investicija bude mnogo, i trudimo se da pomognemo investitoru. Mislim da će u skorije vreme u Abhaziji biti mnogo više investicija i ne mogu, a da ne podvučem, da su to uglavnom ruske investicije. Mi smo zemlja koja je nedavno završila sa ratom i imamo mnogo problema. Svagde je potreban početni kapital da bi život bio lakši.
Gospodine predsedniče, da li se Vaša ocena događaja iz avgusta 2008. godine promenila proteklih godina?
- Znate, ni moja ocena, ni ocena naših građana, se nije ni malo promenila posle septembra 2008. godine. Septembar je poseban mesec u našoj istoriji, u istoriji Južne Osetije. To su bila teška vremena. Osmog avgusta ćemo otići u ambasadu Južne Osetije i podsetićemo se tih dana. Isto bi se desilo i sa Abhazijom. Ti planovi su bili poznati, planovi Gruzije za vojno rešenje problema Južne Osetije i Abhazije. Da se Rusija nije umešala, posledice bi bile užasne, katastrofalne. To, što se desilo stanovnicima Južne Osetije je strašno. Naši građani su bili spremni da idu u Južnu Osetiju da pomažu Osetinima.
Mi smo se i danas sreli da učesnicima rata. Naši oficiri su se podsetili i avgusta i septembra 2008. godine sa bolom i gorčinom. Mi smo isticali, i ističemo, ogromnu ulogu Ruske Federacije, hrabre državne odluke koje je doneo predsednik Medvedev. Mi smo sa velikom pažnjom slušali njegov veliki intervju za Russia Today.
Mi smatramo da je on govorio i našim glasom, izražavao i naše mišljenje. To je naša zajednička ocena događaja iz avgusta-septembra 2008. godine.
Gospodine predsedniče, mi Vam se zahvaljujemo na vremenu i predivnom intervjuu. Dozvolite nam da preko Vas poželimo bratskom abhaskom narodu nove uspehe u izgradnji slobodne i nezavisne države.
Zbog toga što ste osetili potrebu da čujete i naše mišljenje, dozvolite da u ime naroda Abhazije poželim sve najlepše vašem auditorijumu. Mi vas čekamo u gostima. Mi hoćemo da živimo u miru i mi ćemo živeti u miru. I održavati bratske odnose sa našom dragom Rusijom. Sve vas pozdravljam i želim sve najlepše.
Sergej Veljev,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
