Izvor: Politika, 08.Maj.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obrazovanje mimo tržišta
Jedna od osnovnih karakteristika nezaposlenosti kod nas je takozvana strukturalna nezaposlenost, odnosno obrazovanje kadrova za kojima na tržištu rada ne postoji potreba. Strukturalna nezaposlenost ovde postoji decenijama, ali s povećanim brojem nezaposlenih ovaj problem dobija na težini.
Druga karakteristika naše nezaposlenosti je slaba pokretljivost radne snage: tamo gde postoji, na primer, srednja ekonomska škola puno je i nezaposlenih s tom školom. To jest, radna snaga ne pokušava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da negde drugde nađe posao. O čemu se zapravo radi vidi se i po tome što je najviše nezaposlenih tamo gde su najveći obrazovni centri.
Mreža škola je još iz perioda SFR Jugoslavije i ona ne odgovara potrebama današnje Srbije. Radi se na tome da se mreža menja, ali to je postepen proces. Pored toga, postoji pritisak đaka i njihovih roditelja da baš te škole, kojih je previše, treba zadržati. Između ostalog i zato što srednja stručna škola mnogima služi samo kao pomoćna stepenica na putu ka fakultetu.
Škola koju ćete završiti ima ograničeni domet i zbog toga što karijera danas ima drukčije značenje nego nekada. Nekada je redosled radnji bio uvek isti: završiš školu, čekaš posao, zaposliš se i radiš do penzionisanja. Nasuprot tome, razvoj karijere sve više postaje celoživotni proces, koji podrazumeva različite pozicije, a to znači: biti i zaposlen i nezaposlen, raditi i povremeno i privremeno, raditi na projektnim poslovima, stalno se usavršavati. Zato je škola samo odskočna daska za dalje obrazovanje. Završiti školu na vreme i sa dobrim ocenama je važno, ali treba istovremeno sticati i neko radno iskustvo, učiti jezike, učiti se radu u timu, na projektima, volontirati. Sve to mladima daje sigurnost i uvećava njihove kompetencije.
Mi, međutim, i dalje većinom imamo linearni tok karijere: upišete nešto, i sve dok ne završite fakultet ničim se više ne bavite, onda tražite posao. Zato u poslednje vreme ima sve više obuka za aktivno traženje posla. Obuke počinju pitanjem: Da li znate gde sa tim što ste završili možete da radite? Da li poznajete osobe koje se bave tim poslom, kako one žive, da li idete na neka mesta gde možete da dobijete nove informacije o tome? To je aktivniji odnos prema poslu kojim ćete se baviti.
Našim studentima zato savetujem da ne sede kod kuće i samo ,,prate oglase” nego da nešto rade, da završavaju neke kurseve... Tu je i sistem neformalnog obrazovanja koji može biti od velike koristi. Pa i u situacijama kada osobe starije od 50 godina, iz nekih razloga, ostanu bez posla. Andragoško društvo Srbije trenutno radi jedan takav projekat koji finansira Fondacija za otvoreno društvo a trebalo bi da pomogne starijim osobama koje su dospele među nezaposlene. Istraživanje je u toku i ono bi trebalo da ponudi neke mere obrazovnog karaktera da bi se problem nezaposlenosti ublažio. Postoje neki poslovi koji se na tržištu traže, a odgovaraju osobama starije dobi. Takav je na primer posao gerentodomaćice koja u kući pruža pomoć starim osobama. Za taj posao nisu potrebni mladi nego osobe sa životnim iskustvom nižeg obrazovanja. Primera radi, u Centru za kontinuirano obrazovanje odraslih Tehničke škole u Boru, poslednjih nekoliko godina obučeno je 170 osoba za posao gerontodomaćice, za rad u selima, u kojima su većinom staračka domaćinstva.
U Centru u Kragujevcu obučavaju se zavarivači, zatim oni koji izrađuju nameštaj od pločastog materijala (kuhinjski elementi). Obuke su prilagođene životnom dobu odraslih polaznika. Ispituju se potrebe tržišta i na osnovu toga se donose odluke o obuci za određene poslove. U pet centara za kontinuirano obrazovanje odraslih (pored dva pomenuta i u Beogradu, Zrenjaninu i Nišu) pratili smo i šta se posle šest meseci dogodilo sa onima koji su završili obuku. Ispostavilo se da je trećina bila zaposlena. Odluka o izboru srednje škole je, dakle, pogotovo za mlade, bitan tranzicioni momenat, ali treba imati u vidu da završetak škole nikada nije i kraj usavršavanja i učenja.
Odluka o izboru škole je važna, ali nije definitivna, jer i kad završite jednu školu, to ne znači da ne treba da idete dalje sa obukama: lakše ćete se zaposliti s dodatnim kompetencijama a ne da godinama čekate da vas neko primi s diplomom koju imatesa četiri razreda završene gimnazije. Međutim, mi smo u pogledu razvijanja sopstvene karijere još prilično pasivni.
Docent, Odeljenje za pedagogiju i andragogiju, Filozofski fakultet u Beogradu
Aleksandra Pejatović
objavljeno: 08.05.2013.
