Izvor: Politika, 05.Sep.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova vlast i Srbi u regionu
Od pre nekoliko godina država Srbija je počela ozbiljno da se bavi politikom prema dijaspori i posebno prema Srbima u okruženju
Kada u Crnoj Gori gostuje neka srpska reprezentacija, jedan deo publike sa crveno-zlatnim bojama po pravilu zviždi srpskoj himni, dok drugi deo publike, sa srpskim zastavama pozdravlja himnu kao svoju. Oni prvi su Crnogorci koji prihvataju novi identitet nezavisne Crne Gore, koji se nažalost gradi na izrazitom antisrpstvu. Oni drugi su Srbi iz Crne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Gore, kojih i po poslednjem popisu ima oko 30 odsto i koji su odlučili da uprkos strahovitim pritiscima održe srpsku tradiciju nasleđenu od predaka i svoj identitet grade u duhovnoj i kulturnoj zajednici sa svim ostalim pripadnicima srpskog naroda.
Jedan od razloga što su ovi ljudi i dalje toliko brojni i jaki u odbrani svog identiteta je činjenica da nakon referenduma 2006. nisu zaboravljeni. Đukanović i njegovi saradnici su bili ubeđeni da će sa dobijanjem države dobiti i gotovu naciju i da će se broj Srba tamo svesti na nivo zanemarljive manjine. Srbi su se tamo međutim vrlo brzo organizovali i uz pomoć određenih alternativnih krugova iz Srbije uspeli da odbiju prvobitni pritisak i otpočnu borbu za priznanje svojih prava. U međuvremenu je i ovde izmenjen zakon o državljanstvu i od pre nekoliko godina država Srbija je počela ozbiljno da se bavi politikom prema dijaspori i posebno prema Srbima u regionu. Usudio bih se da kažem da je to jedna od retkih oblasti u kojoj su postignuti značajni rezultati.
Od donošenja poslednjeg Ustava 2006. koji je postavio osnove za rad sa dijasporom i za brigu o Srbima van Srbije, postavljen je određeni kontinuitet izgradnje ove politike. Vlada Vojislava Koštunice potpisala je sporazum o specijalnim vezama između Srbije i Republike Srpske, a Telekom Srbije je u to doba kupio Telekom Republike Srpske. Zakon o dijaspori koji je donela Tadićeva vlada uz sve svoje nedorečenosti uveo je posebnu kategoriju Srba u regionu, dajući ovom eksjugoslovenskom prostoru poseban tretman, kakav kod Rusa ima kategorija „bliskog susedstva”. Formiran je i Savet za dijasporu i Srbe iz regiona koji je uključio i predstavnike zainteresovane populacije. Možda je najvažnije da je ta vlada precizno locirala partnere za saradnju na terenu i strateške projekte koje u svakoj od ovih sredina treba pomoći. Sve to je rađeno potpuno u skladu sa aktuelnom evropskom normativom i praksom zaštite etničkih i manjinskih zajednica. Ovaj segment rada je za nas od ogromne važnosti zato što je usko povezan sa statusom Srpske pravoslavne crkve u novoformiranim zemljama.
Nova vlast se još uvek nije de fakto formirala i pozicionirala. Neka od ključnih mesta još nisu popunjena. To se posebno vidi u ovom segmentu gde još uvek nisu određeni direktor kancelarije za dijasporu i kancelarije za veru. Ali stvari na terenu zahtevaju da se te stvari što pre reše i da novi akteri nastave da sprovode započetu politiku. Dok traje ovaj interregnum dešava se nekoliko veoma važnih stvari. Srbi u Hrvatskoj su ponovo izloženi pritiscima koji se kreću od unošenja političkih podela među njihovo rukovodstvo do novog talasa istorijskog revizionizma koji umanjuje broj jasenovačkih žrtava. U Republici Srpskoj i Federaciji održavaju se u oktobru lokalni izbori čiji će rezultati posebno u mešovitim sredinama biti važni za status i položaj srpskih zajednica. U Crnoj Gori su u oktobru parlamentarni izbori gde srpske partije na različite načine pokušavaju da postignu što bolji rezultat i stvore saveznike uz pomoć kojih bi mogli institucionalno da poboljšaju položaj Srba i srpskog jezika. Ostaju takođe i započeti poslovi samoorganizacije Srba u Makedoniji koji su počeli da grade svoju medijsku i obrazovnu strukturu i posebno pitanje izbrisanih Srba u Sloveniji. Ovo su sve vrlo urgentna pitanja koja bi neko u novoj vlasti trebalo što pre da preuzme i da realizuje.
Na subotnjem aeromitingu simbolički je veoma značajno bilo to što je među najvažnijim zvanicama bio doskorašnji ministar odbrane. To govori o kontinuitetu uprave i uspešno izvedenoj tranziciji vlasti. Novi ministar je pokazao da poštuje rad svog prethodnika i da uprkos političkim neslaganjima nastavlja njegov posao. Da bismo bili ozbiljna država takva tranzicija nam je hitno potrebna i u ostalim oblastima, a pitanje Srba u regionu je jedan od prioriteta, posebno u svetlu činjenice da Republika Srpska vrlo brzo može ponovo da dođe pod pritisak za izmenu ustava BiH u pravcu centralizacije.
Zato je neophodno da se institucije zadužene za pitanje Srba u regionu što pre popune, da predsednik nađe za kabinet adekvatnu osobu koja bi taj posao pratila i da se sa započetom politikom što pre nastavi. Čini se konačno da zbog svojevremenih spekulacija o navodnim vezama sa Đukanovićem nova naprednjačka vlast ima posebne obaveze da nastavi započeti posao u Crnoj Gori.
Miša Đurković
objavljeno: 06.09.2012.
