Izvor: Vostok.rs, 09.Nov.2014, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikolaj Drugi: snažan „slabi“ car
09.11.2014. -
Liberalni prozapadni istoričari i pristalice marksističkog prilaza prošlosti Rusije podjednako negativno ocenjuju ulogu poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog u istoriji zemlje. I ako ga prvi nazivaju slabićem i mal te ne opskurnim, drugi ga nazivaju ni više ni manje do Nikolaj krvavi, imperijalista koji je gušio ruski revolucionarni pokret.
Zamerke onih koji optužuju poslednjeg ruskog cara za nedostatak volje i slabost, često deluju vrlo čudno i nategnuto. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Mada, veliki deo istine u njima verovatno postoji: sa različitim revolucionarnim pokretima Nikolaj je zaista bio vrlo liberalan. Internacionala koja je pobedila nije osećala prema njemu zahvalnost zbog te činjenice. Što se tiče njegovih državničkih napora, oni su omogućili Rusiji da učini nagli proboj za kratak vremenski period i da postane jaka i razvijena država. Što, naravno, nikako se nije uklapalo u sovjetsku zvaničnu istoriografiju, koja je postala jedan od agregata ideološko-propagandne mašinerije.
Za vreme Nikolaja Drugog bio je prvi put formiran pravi nacionalni finansijsko-valutni sistem. Za vreme njegove vladavine rublja je istiskivala franak i marku, preticala dolar i približavala se po kotaciji funti sterlinga. Prvi put u istoriji prihodi zemlje su premašivali rashode bez uvećanja poreza. Šta više, direktni porezi su bili mnogo manji nego u Francuskoj, Nemačkoj i Britaniji. To je dovelo do neviđenog procvata industrije i priliva stranog kapitala. Za 20 godina do 1913. Godine industrija je uvećala svoju produktivnost četiri puta. Aktivno se razvijala železnica, rudarstvo. U 20. vek carevina je stupila sa najvećom i najboljom u svetu industrijom za vađenje i preradu nafte. Pri tome oko 95% sve nafte se prerađivalo unutar zemlje, i naftni derivati su bili vrlo jeftini. Istoričar Andrej Marčukov je istakao da je napredak ekonomije bio direktno vezan za razvoj infrastrukture.
- Pre svega železnice, koja je povezala centar zemlje, a on nije bio samo politički, već i industrijski centar, sa Donbasom, sa nalazištima uglja i gvožđa i sa gubernijama Poljske, sa Kijevom, sa Odesom. Za razvoj infrastrukture bilo je potrebno mnogo materijala, što je podstaklo čitave grane – tešku mašinogradnju, crnu i obojenu metalurgiju.
Za dvadeset godina vladavine Nikolaja Drugog topljenje gvožđa je uvećano četiri puta, bakra pet. Proizvodnja pamučnih tkanina je udvostručena, eksploatacija uglja u čitavoj imperiji je skočila više nego četvorostruko. Budžet države u to vreme se utrostručio i dostigao 3,5 milijarde rubalja. Tri puta su uvećane zlatne i devizne rezerve. Račna flota Rusije postala je najveća u svetu. Posle japanskog rata armija je bila reorganizovana. I to je omogućilo vojnoj floti, postradaloj u bitkama sa Japancima, da se preporodi bukvalno na očigled. I u tome je, kako pišu istoričari, bila ogromna lična zasluga cara, koji je dva puta prevladao uporan otpor liberalnih poslaničkih krugova.
Ne bi bilo pravedno govoriti o epohi vladavine Nikolaja Drugog a da se ne istakne istaknuta uloga premijera zemlje Petra Stolipina. Ovaj državni poslenik je koncentrisao u sebi najbolja stvojstva preduzimača, administrativnog radnika i patriote Rusije. Samo njegova agrarna reforma omogućila je zemlji da postane jedna od najvećih poljoprivrednih sila. Sasvim je očigledno da mnogi unutar i van granica Rusije nisu hteli da se ona razvija ubrzano. I ova kolektivna nevidljiva ruka je imala direktne veze sa uvlačenjem zemlje u Prvi svetski rat i niz revolucija koji su pretvorili državu u procvatu u teritoriju terora i haosa. Između ostalog, ovu dramatičnu etapu Rusija je uspela da prevlada, preporodivši se u novom, sovjetskom formatu.
Ilija Harlamov,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
