Izvor: Politika, 15.Dec.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni za uvce
Kod nas je uobičajeno da se zakon izglasa, i onda stoji u fioci jer je nerealan
,,Politikina” rasprava o prednacrtu zakona o pravima deteta istakla je dva člana iz ovog teksta koji bi trebalo, u skladu sa procedurom, da bude usvojen u našoj skupštini.
Jedan od njih (čl. 64) govori o obaveznom srednjoškolskom obrazovanju, što je revolucionarna promena u odnosu na višedecenijsku praksu u našoj zemlji u kojoj je (bila?) obavezna samo osnovna škola. Promena je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << revolucionarna i u odnosu na iskustva zemalja u regionu a u ovom trenutku se ne zna da li je neko analizirao koliko je ona realna. Oni koji su je predložili imali su u vidu iskustva razvijenih država, a i dugoročnu potrebu našeg društva da uveća opšti nivo obrazovanja, naročito novih generacija. Pa i da ih zaštiti od raznih oblika rizičnog ponašanja koje ima više izgleda da se ,,zapati” u družinama bez škole. Iz teksta zakona proizilazi, međutim, da je država dužna da obezbedi svakom učeniku srednjoškolsko obrazovanje, a realnost nam govori da Srbija u ovom trenutku ima nekoliko stotina hiljada mladih koji su bez završene osnovne škole. Da li ćemo istoj toj deci nametnuti obavezu da završe i srednju školu ili ćemo imati još jedan paragraf koji će biti lepa nerealna želja zakonodavca?
Isti je slučaj sa odredbom pod brojem 14 koja zabranjuje svako telesno kažnjavanje dece. Nema sumnje da je odredba u skladu s Konvencijom UN o pravima deteta pa i da je u dosluhu sa osnovnom idejom ovog zakona koja se zasniva na maksimalnom poštovanju dostojanstva deteta. I to, ne samo kada je reč o odnosu javnih službi nego i roditelja i staratelja prema maloletnicima. Ispostavilo se, međutim, da su prilozi autora posvećeni ovoj odredbi zakona izazvali daleko najviše komentara naših ,,onlajn” čitalaca, s tim što se primedbe ovde svode na to da jedno, detetovo, dostojanstvo ne sme ugroziti drugo, roditeljsko. Jer oni koji bukvalno čitaju odredbu o zabrani svakog telesnog kažnjavanja (a i kako bi drukčije), naravno, pomisle na to da se neko poigrava njihovim dostojanstvom kada hoće da im naplati mandatnu kaznu zbog jednog ljutitog ,,udarca po guzi” neposlušnog deteta.
Dobićemo, dakle, dve zanimljive novine koje se odnose na prava deteta, ali teško je reći koliko će one biti primenjive u trenutku kad zakon stupi na snagu. U svakom slučaju, ako ne budu primenjive – biće ,,mrtvo slovo na papiru”, kao i stotine drugih zakonskih rešenja. Jer kod nas je gotovo uobičajeno da se zakon, naročito po ugledu na iskustva razvijenih zemalja, izglasa, i onda stoji u fioci jer je nerealan. Da li će se to odnositi na odredbe o obaveznoj srednjoj školi i svakoj zabrani telesnog kažnjavanja dece teško je sada reći, ali oni koji su zaduženi za primenu raznih neprimenjivih zakona kod nas mogli bi verovatno ispisati podebelu knjigu o svemu tome.
Mada s druge strane i ta ,,mrtva slova na papiru” nešto znače jer ipak su zapisana kao nešto čemu društvo teži, a nesumnjivo je da bismo svi mi bili više nego zadovoljni kada bi sva naša deca imala završenu srednju školu i kada bi njihovo vaspitavanje bilo toliko dostojanstveno da niko od nas nikada ne bi imao razloga da ih ni za uvce ne povuče.
Od ponedeljka nova serija: Kad će sva romska deca ići u školu
Branislav Radivojša
objavljeno: 16.12.2011
