Izvor: Politika, 23.Jun.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lider u regionu
Holandija je prošle godine od poljoprivrede zaradila 62 milijarde evra, a Srbija tri milijarde
Koliko puta smo, od političara, čuli kako naša glavna nada leži u agrokulturi, odnosno u njenom podizanju na nivo nekih malih ali veoma kulturnih i u poljoprivredi uspešnih zemalja, kao što je Holandija. Kako piše ,,Politika”, Holandija je u svetskim razmerama pojam razvijenosti poljoprivrede. Na primer, u 2006. godini, od poljoprivrede je zaradila 54 milijarde evra,a2013.čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 62 milijarde! To je čini drugim, najvećim, izvoznikom hrane i poljoprivrednih proizvoda u svetu, odmah posle SAD. Pri tome, u Holandiji je samo šezdesetak sunčanih dana godišnje, kiše su gotovo svakodnevne, a podosta hektara poljoprivrednog zemljišta Holanđani su, neverovatnom veštinom i upornošću, oteli direktno od mora. Srbija godišnje od poljoprivrede zarađuje manje od tri milijarde evra.
Holandski farmeri ističu da je njihova spremnost da vrlo brzo primene inovacije, unaprede proizvodnju i odgovore na želje sve zahtevnijih potrošača, glavni razlog uspeha njihove poljoprivrede.Postoji i prilično jaka struja u sociologiji koja smatra da stanje u kulturi direktno determiniše načine na koje se inovacije prihvataju u određenom društvu. Dakle, kultura je itekako bitan faktor,jer se pokazuje da veće ulaganje u istraživanje i razvoj ne dovodi automatski i do većeg stepena inovativnosti. Neophodna je i opšta promena sistema vrednosti ka onom stanju koje vrednuje i podstiče inovativnost.
Kako se, sa sigurnošću, na duži rok, u civilizovanim državama menja društveni sistem vrednosti? Naravno, uvođenjem i primenom novih, kvalitetnijih i praktičnijih zakona. U Americi je, na primer, posle niza zakonskih inovacija i njihove stroge primene, pošto se u poslednjih nekoliko decenija došlo do spoznaje da je prekomerna, po zdravlje veoma štetna,gojaznost kod dece školskog uzrasta u drastičnom opadanju. Pokazalo se da se sa zakonima, i njihovom strogom primenom, znatno promenila i društvena realnost pai društveni sistem vrednosti.
Daleko od statusa značajnog kulturnog standarda, agrokultura se kod nas smatra za domen u kome, uprkos velikim državnim intervencijama, ne može biti sreće, a još manje kulture. Jer baš tu caruje odsustvo dobrih zakona, stroge kontrole, odgovornosti, brige i kulturnog, civilizovanog, ophođenja. Čak i kad je najrodnija godina, uvek izgleda kao da je poljoprivreda dužna nešto nekome,a ne obratno.
Istovremeno, postoji jaka tendencija da se državna zemlja totalno rasproda, da se prehrambena industrija budzašto do kraja privatizuje, a da se budžetsko subvencionisanje eliminiše kao da je, tobože, u suprotnosti sa opštim političkim kretanjima u razvijenom svetu, pa i sa famoznim direktivama EU,što je, naravno, netačno. Pogrešno, i krajnje štetno, uticajni politički interesi insistiraju na totalnom leseferu u našoj agrokulturi. Kao što, pogrešno i štetno, insistiraju i na totalnom leseferu u oblasti masovnih medija i telekomunikacija.
Ovi, reklo bi se, isti politički interesi zamagljuju istinu koja se otkriva i u sledećem primeru. Novi američki zakon predviđa godišnju intervenciju države, u poljoprivredu, veću od 100 milijardi dolara. Od toga, 15 odsto će da ode direktno u ruke poljoprivrednih proizvođača, kao podsticaj za proizvodnju. Ostalo odlazi na ,,bonove za hranu”. Dobro ste pročitali. Sedamdeset godina posle Maršalovog plana, i ,,Trumanovih jaja”, američka država troši 85 milijardi dolara godišnje na ,,tačkice”. Statistika pokazuje da u SAD, danas, ima više od 16 miliona dece koja žive u gladi. Dakle, država em pomaže najsiromašnije, em podstiče sveopštu potrošnju prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda, em čuva standard svih Amerikanaca, em brine o svojoj agrokulturi. Koja, uz takvu brigu, decenijama vlada na mestu broj jedan u svetu! Činjenica da se milioni Amerikanaca hrane,,na državne bonove” za mnoge može da bude šokantna. Ali to je stvarnost od koje Amerika ne beži. I koja nalaže da se održi ono što mi zovemo ,,socijalni mir”.U svemu tome, inovacija se ogleda u stalnom iznalaženju načina da se, istovremeno, sistem održava a i da se kontrolisano menja. To je mudrost, i praksa, koju, za sada, mi još nismo savladali.
Stoga nije na odmet pomisao da bi, kod nas, jedan mali ali značajan pomak mogao biti u tome što bi se kultura inovacije, kao dokazani pokretač na bolje, podstakla i kroz neke nove, precizne i primenjive zakone. Ali i kroz opipljive podsticaje iz državnog budžeta.
Prva inovacija treba da bude otkriće načina po kome će država da spreči ogromne zloupotrebe u samom sistemu državnih subvencija. A onda, za početak, konkretan podsticaj inovacijama u agrokulturi. Jer došli smo dotle da bi ogromna većina naših ljudi, pre svih ,,kulturnih” ponuda, volela da vidi ponudu jeftine i dobre hrane u ,,lokalnoj bakalnici”, koju subvencioniše država, i koja ne pripada nekom velikom ,,supermarketu” iz lanca. Onom koji nemilosrdno profitira upravo na prodaji bezobrazno skupe hrane. Inovacije, pre svega u agrokulturi, na dobrobit svih, i bar donekle precizno i otvoreno, kako to rade Amerikanci, mogle bi da otvore put ka nadi da će i Srbija, jednog dana, biti kulturna bar donekle kao Holandija. Ili bar, kako političari to vole da kažu, da bude stvarni ,,lider u regionu”.
*Filmski i TV reditelj, profesor na Fakultetu za medije i komunikacije
Stanko Crnobrnja
objavljeno: 23.06.2014
