Izvor: Vostok.rs, 26.Nov.2017, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su dve sovjetske devojke postale lovački asovi Drugog svetskog rata
Nisu samo sovjetski muškarci piloti znali da obaraju nemačke avione. Ove dve mlade žene su postale pravi lovački asovi u Drugom svetskom ratu i najbolje žene piloti u istoriji avijacije.
Prvi meseci Velikog otadžbinskog rata, kako u Rusiji zovu Drugi svetski rat, bili su katastrofalni po sovjetsko ratno vazduhoplovstvo. Samo je prvog dana operacije Barbarosa uništeno oko 1200 sovjetskih aviona (oko 400 u vazduhu i 800 na zemlji). Neiskusni sovjetski piloti koji su uspevali da se vinu u vazduh suočavali su se sa nemačkim lovačkim asovima zakaljenim u vazdušnim borbama poput bitke za Britaniju. Sovjetski piloti takođe nisu imali dovoljno vremena da nauče da vešto upravljaju novim avionima poput Jak-1, MiG-1 i MiG-3.
U ovako kritičnoj situaciji komanda sovjetske armije donosi odluku da privuče žene pilote. Tako su se krajem 1941. rodila tri ženska puka: 586. lovački (na avionima Jak-1), 587. bombarderski (Petljakov Pe-2) i 588. bombarderski noćni, poznatiji pod imenom „Noćne veštice“ (Polikarpov Po-2).
Ovo je priča o tome kako su najpoznatije žene lovački asovi u istoriji avijacije Lidija Litvjak i Jekaterina Budanova stekle besmrtnu slavu.
Lili, Ljilja, Beli ljiljan 44...
Lidija Litvjak se još kao dete veoma interesovala za avione. Sa 14 godina je počela da trenira u aeroklubu, i prvi put samostalno upravljala avionom sa 15 godina.
Četiri godine kasnije, kada je počeo Drugi svetski rat, a Lidija imala 19, slagala je da ima dovoljan broj sati naleta (preko 100) i stupila je u Sovjetsko ratno vazduhoplovstvo.
Lidija Litvjak, RIA Novosti
1942. prva je učestvovala u vazdušnom boju iz svog 586. lovačkog puka. Ubrzo je postala najbolji pilot istog i slali su je na najopasnije i najteže misije. Najčešće Lidijine žrtve su bili Junkersi 88, bombarderi Dornijer 217, lovci Meseršmit 109, a oborila je i jedan cepelin. Imala je 168 borbenih letova, 12 individualnih pobeda i 4 zajedničke, i po tim pokazateljima je najbolji lovački as među ženama u istoriji avijacije.
Jak-1 Lidije Litvjak je bio dekorisan „belim ljiljanom“, znakom slobodnog lovca, pilota koji ne čekajući komandu traga za neprijateljem i sam donosi odluke kada će da stupi u borbu.
Drugi sovjetski lovački as Aleksandar Pokriškin je govorio da je status slobodnog lovca bilo najveće priznanje za jednog vojnog pilota. Lidija Litvjak je zaradila taj status. Zvali su je Lili, Ljilja, Beli ljiljan 44, po broju njenog aviona.
Poslednji let
Ljilja je govorila da preživljavaju ne samo iskusni, vešti, hrabri piloti, već i oni koje prati sreća. Sreća ju je napustila 1943. godine. Prvo su poginuli njeni najbliži. Lidija je posmatrala kako se srušio avion njenog muža, Alekseja Solomatina, heroja Sovjetskog saveza. Bilo je to 21. maja. Već u julu njena najbolja prijateljica Jekaterina Budanova je poginula u akciji.
Ljilja Litvjak, Kaća Budanova i Marija Kuznjecova pored aviona Jak-1
RIA Novosti
Jak-1 Lidije Litvjak je oboren 1. avgusta u vazdušnom okršaju nad Donbasom. Imala je samo 21 godinu.
Pošto je nestala u borbi nije nagrađena medaljom Heroja SSSR, najvećim vojnim odlikovanjem. To se nije praktikovalo sve dok je postojala mogućnost da se borac nalazi u zarobljeništvu. Tek 1979. godine su pronađeni njeni zemni ostaci u bratskoj grobnici, i 1990. je posmrtno odlikovana Zlatnom zvezdom Heroja SSSR-a.
Kaća Budanova, as broj 2
Jekaterina Budanova je bila najbolja Lidijina prijateljica i druga žena lovački as po broju oborenih neprijateljskih aviona. Imala je 266 borbenih letova i 11 individualnih pobeda.
Kao i Litvjak Budanova je započela vojnu karijeru u 586. lovačkom puku. Dve devojke su uskoro postale najbolje prijateljice i nisu se rastajale do kraja života.
Sovjetski as Vladimir Lavrinjenko se ovako prisećao Budanove i Litvjak: „Kaća je bila živahna i vesela, a Ljilja Litvjak sušta suprotnost – zamišljena i ćutljiva. Devojke su bile prave prijateljice, ali Kaća je vodila glavnu reč.“
Jekaterina Budanova, Arhiv
Budanova je u jednom slobodnom lovu oborila nemački izviđački Focke-Wulf 189, što su sovjetski piloti veoma cenili.
Poslednji put je letela 19. jula 1943. nad teritorijom Donbasa. Budanova i Litvjak su branile jedan sovjetski IL-2 od nemačkih Me-109. Jekaterina je bila pogođena ali ipak uspela da sleti. Istina, ne i da izađe živa iz aviona. Sahranjena je u selu Novokrasnovka. Imala je 26 godina.
Zbog istih razloga kao i Litvjak, Budanova je posmrtno odlikovana Zlatnom medaljom Heroja Ruske Federacije tek 1993. godine.
Boris Jegorov,
Russia beyond
