Izvor: NoviMagazin.rs, 10.Apr.2018, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Ivan Đurić: Mir mora biti ključ za dijalog
Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava bio je jedan od najžešćih učesnika iz Konventa NVO u najnovijoj rundi tzv. unutrašnjeg dijaloga o KiM održanoj u subotu 31. marta u Palati Srbije.
Đurić nema sumnje da je to bio najsadržajniji deo dosadašnjih sesija: “Učesnici okruglog stola bile su organizacije koje se Kosovom zaista bave, ne promišljaju pet minuta pred okrugli sto i ne prepričavaju ustaljene narative; imaju iskustvo u saradnji sa Kosovom. Druga >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << velika razlika je što je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, slušao je i odgovarao na stavove organizacija civilnog društva”, kaže Đurić za Novi magazin.
“Konvent, odnosno radna grupa za poglavlje 35, pre samog okruglog stola usaglasila je nekoliko osnovnih stavova koji su predstavljeni na početku. Ukratko, mir mora biti ključ za dijalog i rezultat dijaloga; evropske integracije Srbije moraju da budu sve vreme u fokusu i dijalog se posmatra kao neodvojiv od procesa integracija u vrednosnom smislu. Mi smo unutrašnji dijalog kao proces kritikovali, ali zatražili smo da se nastavi i nakon što predsednik izađe s najavljenom platformom kako bismo mogli da komentarišemo i eventualno promenimo to rešenje. Status kvo i zamrznuti konflikt (sa Kosovom) koji zagovaraju mnogi u javnom život potpuno je neprihvatljiv jer samo donosi negativne posledice građanima Srbije i Kosova.”
*Dve strane, predsednik i Vlada, s jedne, i Konvent, sa druge, nisu saglasni u tome da li su dijalog sa Kosovom i evropske integracije jedan proces ili dva. To je potvrdila i ministarka Jadranka Joksimović.
Mislim da su evropske integracije i naš odnos prema Kosovu pre svega pitanja uređenja našeg društva; kako smo uređeni, na kojim principima hoćemo da funkcionišemo. Nema razlike kad govorimo o ljudskim pravima, ako hoćete o poglavljima 23 i 24, 35 – ako želimo da uđemo u Evropu to podrazumeva set vrednosti. Onog trenutka kad ih usvojimo i na njima zasnivamo odnose u društvu, i sa Kosovom neće biti nikakvih problema ni u pregovorima u poglavlju 35. To što pokušava, pre svega ministarka Joksimović, neuspešan je pokušaj da se Srbija predstavi u boljem svetlu u procesu evropskih integracija; nažalost neuspešno, voleo bih da smo uspešniji. Ali, da bismo bili uspešniji moramo da prestanemo da gubimo vreme na jezičke začkoljice i konstruktivnu nedvosmislenost, kako se to zove u briselskim pregovorima, a naša vlada stalno pokušava da radi – i da prionemo na posao evropskih integracija i pregovore sa Prištinom.
Ministarka Joksimović je na okruglom stolu i kasnije Briselski sporazum počela da karakteriše kao pravno obavezujući, pokušavajući da kao argument kako nam ne treba novi pravno obavezujući sporazum kad jedan već imamo. A i Ustavni sud je rekao da je Briselski sporazum politički, a ne pravi dokument. U jezičkom nadgornjavanju sa Prištinom gubimo i zabijamo sebi golove, interes države, građana i Srba na Kosovu je da do pravno obavezujućeg sporazuma dođe što pre i moramo da razgovaramo o njegovoj sadržini i vidimo koji će biti rezultati.
*Šta pretpostavljate kao ključne tačke sveobuhvatnog sporazum koji najkasnije 2023. mora biti potpisan?
Sproveden, a potpisan ranije.
Kada EU kaže da ne želi da uvozi nove konflikte, u to se sigurno ubraja konflikt između Hrvatske i Slovenije o granici i drugi bilateralni nesporazumi koji su proizvod, da kažemo, sukcesije Jugoslavije. Naš i evropski interes je da se taj sporazum bavi sukcesijom, da bude deo sporazuma o izlasku Kosova iz Srbije, odnosno Jugoslavije, da se reše pitanja granice, imovine, nasleđenih dugova. Nešto što će praktično Kosovo učiniti nezavisnom državom od Srbije. To su pitanja koja nisu statusna i politička, koja su građanima od najvećeg interesa i ne treba ih deliti na nacionalnosti, a čak može više da donese građanima srpske nacionalnosti.
*Ideja de facto i de jure nezavisnost Kosova – da li je samo platforma Inicijative ili Konventa?
Na okruglom stolu se nije mnogo govorilo o tome, izuzev nas niko nije rekao da Kosovo danas zapravo jeste nezavisno od Srbije; to nije tema iako je istina koju svi znaju. Mislim da je u ovim mesecima to tema koja je na stolu, kako ćemo to da operacionalizujemo u korist građana. Predlozi, posebno sa strane konzervativne Srbije, mogli su da budu aktuelni i dobrodošli u pregovorima u Beču 2006. ili u Rambujeu...
*Dakle, pre 2008?
Tako je, a neki predlozi dolaze sa velikom dozom neznanja, neke stvari su već upisane u Ustav Kosova. Ovo je 2018, mi kao civilno društvo treba da podržimo Vladu ukoliko želi da razgovara s međunarodnom zajednicom i Prištinom o temama koje su trenutno na dnevnom redu i da možda pokuša da nametne neke teme iz budućnosti. Da vidimo možemo li da se dogovorimo kako da funkcionišemo unutar EU zajedno.
*Početkom prošle sedmice imali smo odmrzavanje konflikta, privođenje gospodina Đurića, intervenciju Rosu. Koliko takve situacije utiču na dalji tok pregovora i da li su sve tri strane – Brisel, Priština i Beograd – podjednako odgovorne za uspeh?
Podsetio bih vas da je nekoliko dana pre toga bila situacija u Kovilovu sa otkazivanjem rukometne utakmice, ta dva događaja ne bih posmatrao odvojeno i rekao bih da je to posledica zamrznutog konflikta, pokazuju da je moguće da se konflikt otopi za tri dana. To su demonstrirali Beograd i Priština. Evropa nosi deo odgovornosti, ali ne može da se meri s Beogradom i Prištinom koji su hteli da reže jedno na drugog i pokažu svoju snagu. I svi su izgubili, pre svega građani.
Kako posle svega izgleda život u Mitrovici, koji je bio nesiguran i pre ubistva Olivera Ivanovića, a posebno posle toga. U Beogradu žrtvujemo sportiste i sportistkinje da se ojačaju argumenti koju nema ko da čuje sem nacionalističke javnosti.
*Očekujete li da će moguće radikalno rešenje biti predmet referenduma?
Nisam siguran, ukoliko bi došlo do referenduma ključno je pitanje, ali sigurno je da nam ne treba još jedna polarizacija u društvu koja će nas podeliti na nacionalno agresivno opredeljeni deo društva i ostatak. Nije stvar u rezultatu već kako ćemo dalje kao društvo nastaviti svoje demokratske procese. To može da bude veliki korak unazad, ali ako je to jedini način da se napravi iskorak unapred – neka bude.
*Drugim rečima, puna politička odgovornost je na predsedniku, parlamentu i Vladi?
Na predsedniku, koji je sam sebe imenovao jedinim liderom u ovom procesu.
