Izvor: Politika, 15.Dec.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deus eks mahina*
Prisećajući se nečega što se odigralo ko zna kada, nevažni detalji i neinteresantne sitnice blede a ostaje samo suština. Život tako prerasta u – priču
U ,,20. oktobru”nisam bio od jula 1968. Posle eksplozije bombe u gornjoj sali, u toku prikazivanja filma „Rififi u Panami”, bioskop je jedno vreme bio zatvoren a kada je ponovo proradio više nije predstavljao ono što je nekada bio: kultno mesto beogradskih sinefila, topli kutak za one kojima je voz sa obližnje železničke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stanice kretao tek za koji sat, kao i sastajalište loših đaka odbeglih sa nastave. Slabo je radio, na ulazu su vam uzimali broj lične karte i posmatrali vas sumnjičavo, semenkara više nije bilo, tako da od ranijeg osećanja da ulazite u hram filma nije ostalo gotovo ništa.
Koji dan ranije, po beogradskim ulicama su besnele studentske demonstracije uperene protiv Broza koje su predstavljale prvu veliku pukotinu u monolitu podignutom u čast besmrtnog i neranjivog vođe. A eksplozija podmetnute naprave kućne izrade u ,,20.oktobru”bio je prvi pravi teroristički akt u tadašnjoj Jugoslaviji i, ujedno, uvod u njen raspad. Tako se iz današnje perspektive bar meni čini.
Četrdeset tri godine kasnije, vrata napuštenog bioskopa otvorio nam je domar koji se nalazio na licu mesta i prilikom diverzije. Sa nelagodom je procedio nekoliko reči o tom tragičnom događaju i upalio svetlo u ledenoj i memljivoj prostoriji. Bilo je toliko hladno da smo odmah prionuli na posao: trebalo je pripremiti sve neophodno za snimanje scene koja će u mom novom filmu opisati baš taj događaj – podmetanje bombe, izlazak teroriste iz sale i samu eksploziju. Procunjao sam malo između redova, osmotrio udaljenost ekrana i najzad odlučio: „Ovde ćemo kameru”. Domar je bio zapanjen. „Tačno tu je podmetnuta bomba: četrnaesti red, sedište šest, desno!”
Šta ako ovo ne predstavlja slučajnost? Logika drame proizilazi iz logike života. Ali ponekad je smer obrnut. Neću da kažem kako je Hrkać birao mesto za bombu kao da je postavljao kameru ali zar ovaj primer ne govori dovoljno u prilog tome kako se dramatični događaji po pravilu odigravaju na mestu koje je najpogodnije za njihovo dramsko zbivanje? Koliko puta sam se, čitajući crnu hroniku (tu omiljenu rubriku naših medija), uverio kako je počinjeni zločin zadovoljio osnovnu dramaturšku premisu: da žrtva uvek hrli svome dželatu!
Možda je sve to najobičnija iluzija. Stvarni događaji vremenom ili prelaze u zaborav ili postaju uspomena kojaje zabeležena fragmentarno. Prisećajući se nečega što se odigralo ko zna kada,nevažni detalji i neinteresantne sitnice blede a ostaje samo suština. Život tako prerasta u – priču. A u priči je, kao što je poznato, sasvim nebitno šta se stvarno dogodilo. Zauzimajući mesto stvarnom događaju priča će polako, uprkos naporima istoričara i hroničara, promeniti činjenice i pokoriti ih svojoj logici. U jednom trenutku će se, kao meni u toj pustoj i ledenoj bioskopskoj sali, učiniti kako je fikcija verodostojnija od samog života.
Pre neko veče sedeli smo u društvu prijatelja i bistrili temu kojom se, verovatno, bave svi – kako se izvući iz nezavidne situacije u kojoj se nalazimo. Neko, ko očigledno veruje da se život odvija po zakonima priče, rekao je: „Deus ex machina, to nam jedino može pomoći!” „Ne”, zavapio sam, „to je najgore moguće rešenje”. Morao sam i da objasnim zašto. Glumac u ulozi boga iz mašine (što taj izraz znači u doslovnom prevodu), dovođen je u antičkoj drami na sam kraj komada pomoću jedne sprave, neke vrste krana. Njegova pojava je trebalo da razreši sve dramske sukobe i nekako završi dramu. Ali rešenje je odvajkada smatrano lošim, neveštim i pribegavalo bi mu se samo onda kada pisac ne bi znao kako da valjano okonča svoj komad. Vremenom je Deus ex machinadobilo pežorativni prizvuk i postalo sinonim za lošu dramaturgiju i spisateljsku nemoć.
Nama je, u ovoj situaciji, neophodno da se dogodi nešto dramski opravdano i stvarno uverljivo. A ne da nam nekakav loš dramaturg pošalje lažni poklon s neba…
____________
*Vikipedija: Deus eks mahina ili Deus eks mahina je latinska izreka koja se koristi da opiše neočekivan, veštački ili neverovatan lik ili silu koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar koja je do tada bila nerešiva. U prenesenom značenju izreka se koristi da označi događaj koji rešava neku (bezizlaznu) situaciju na način koji se kosi sa principima logike i zdravog razuma.
Goran Marković
objavljeno: 16.12.2011
