Izvor: Vostok.rs, 23.Avg.2013, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka kod Kurska: sudar titana Drugog svetskog rata
23.08.2013. - U bici učestvovalo oko dva miliona ljudi, šest hiljada tenkova i četiri hiljade aviona
Veterani Velikog Otadžbinskog rata danas obeležavaju jedan poseban jubilej. Pre sedamdeset godina, 23. avgusta 1943, završena je bitka kod Kurska. Trajala je četrdeset devet dana.
U bici je učestvovalo oko dva miliona ljudi, šest hiljada tenkova i četiri hiljade aviona. SSSR je do tada izgubio ogromne teritorije i imao velike gubitke. To je učinilo da se država >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i njena vojska maksimalno mobiliziju i da neprijatelju zadaju odlučujući udarac na Kurskoj izbočini leta 1943. Pobeda sovjetskih vojska kod Kurska bila je prelomna za dalji tok Velikog Otadžbinskog rata i Drugog svetskog rata.
Svečanosti posvećene 70. godišnjici bitke kod Kurska održavaju se širom Rusije. Taj jubilej ima državni status. Mada, među istoričarima još uvek ne postoji saglasnost oko toga ko je dobio tu bitku. Sa formalne tačke gledišta, Nemci su odbranili Prohorovsko polje. Ali, i Francuzi su 1812. odbranili Borodino.
Po završetku zimske kampanje 1942–43. Hitlerove trupe su „lečile svoje rane“ posle bitke kod Staljingrada. I, iako su uspele da zadaju udarac sovjetskoj vojsci na jugozapadu i da povrate malopre oslobođeni Harkov, nisu bile u stanju za aktivnu i uspešnu ofanzivu.
U Crvenoj armiji se posle Staljingrada osećala potreba za obnavljanjem resursa i za novim naoružanjem. Najbitnije je bilo pripremiti se za letnju kampanju. U toj situaciji bilo je važno odrediti pravac glavnog udarca.
Za fašističke trupe je najpogodnija bila ofanziva na Kurskoj izbočini, gde se Crvena armija udubila u nemački front za 150 kilometara. Hitler je predstojećoj operaciji dao ime „Citadela“. Planirao ju je glavni strateg, feldmaršal fon Manštajn. Uzgred rečeno, upravo je on taj koji je kasnije za izgubljenu bitku kod Kurska rekao da je označila „propast Vermahta“. Očekivalo se da će Nemci intenzivnim napadom na bokove sovjetskih vojska uspeti da ih opkole i da sebi prokrče put za Kursk, a zatim ponovo za Moskvu.
Vrhovna komanda Crvene armije je takođe došla do zaključka da će kurski pravac imati ključnu ulogu u letnjoj kampanji. Bilo je potrebno izgraditi odbrambene linije, povećati snage i broj odbrambenih sredstava, ali i sredstava za ofanzvu – ta faza je bila najbitnija. Ipak, sovjetska komanda je napravila jednu grešku. Generalštab je smatrao da će osnovni udarac pogoditi severni bok, gde se nalazio Centralni front pod komandom generala Konstantina Rokosovskog. Za južni bok, za koju je odgovarao Voronješki front pod komandom generala Nikolaja Vatutina, mislilo se da će imati sporednu ulogu. U pozadinskom delu je organizovan rezervni Stepski front pod komandom general-pukovnika Ivana Konjeva.
Već prvih dana bitke, koja je počela 5. jula, postalo je jasno da su fašističke armije glavne snage poslale na jug. Jedinice Voronješkog fronta su se dosledno branile i snalazile se sa raspoloživim snagama dok je trajalo preuređenje armija. Ali su na nekim mestima morale da se povuku i do 35 kilometara. Nemci su pojačali pritisak. General Vatutin je 12. jula uveo u bitku 5. gardijsku tenkovsku vojsku generala Rotmistrova koja mu je poverena. Elitne tenkovske divizije SS i sovjetske tenkovske jedinice su se sukobile kod sela Prohorovka. U bici je učestvovalo preko hiljadu tenkova sa obe strane. Gubici su bili ogromni. Vojni istoričar i pisac iz Belgoroda Vasilij Žurahov ocenjuje te događaje na sledeći način:
- Staljin je mislio da Vatutinove trupe možda neće izdržati jer su morale da se bore protiv probranih tenkovskih divizija SS: „Mrtvačke glave“, „Velike Nemačke“ i „Adolfa Hitlera“. Ako Vatutinove snage ne bi izdržale, tenkove bi dočekao Stepski front. On je donekle imao dvojnu ulogu. Ako bi se n Nemci probili, dočekao bi ih njihov dalji napad. Ali Vatutin je izdržao i ne samo da se odbranio, nego je čak uspeo da pređe u protivnapad. Na taj način, trupe Stepskog fronta su mu pritekle u pomoć. Potpuno sveže snage, moćne, sa novom tehnikom.
Glavni rezultat bitke je bio taj da su Hilerove trupe počele da se povlače i odustale su od planova o ofanzivi na Kursk. Od tog trenutka je počela faza kada je sovjetska vojska prešla u napad. Upravo je tada u Moskvi organizovan prvi pobednički vatromet u znak oslobođenja Belgoroda i Harkova. Za mnoge vojnike taj događaj je bio pravo iznenađenje. Navodimo sećanja bivšeg automehaničara, učesnika u bici kod Kurska Nikolaja Sologuba:
- U avionu je bio toki-voki, čuli smo informaciju sa radija da će biti emitovano važno saopštenje vlade. Na radiju je nekoliko puta ponovljeno da će biti emitovano važno saopštenje vlade. Čak smo pomislili da su možda Nemci upotrebili neku otrovnu supstancu. Ali se ispostavilo da je to bilo saopštenje o nalogu glavnog komandata da se organizuje prvi vatromet.
Sovjetske trupe kod Kurska od tada nisu nijednom izgubile stratešku inicijativu. Zvaničnim završetkom bitke se smatra 23. avgust, to znači da je ona trajala 49 dana od 1418, koliko je bio dug Veliki Otadžbinski rat. Crvena armija je i posle bitke kod Kurska nastavila da napada neprijatelja bez predaha. Trupe Voronješkog fronta su već u septembru izbile da Dnjepar, a 6. novembra je oslobođen glavni grad Ukrajine Kijev.
Povodom godišnjice te prelomne bitke Prohorovku je 12. jula 2013. posetio predsednik Rusije Vladimir Putin, a 23. avgusta se očekuje poseta premijera Dmitrija Medvedeva Kursku.
Aleksandar Vatutin,
Izvor: Glas Rusije
