Izvor: Politika, 31.Jan.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkan je nešto drugo
Uprkos razlikama i antagonizmima, Balkan je u prošlosti bio, a i danas je prostor deljenja iste ili slične „sudbine”
Ceo globalni politički i ekonomski kontekst, u vreme početka tranzicije zemalja istočne Evrope, bio je drugačiji od sadašnjeg. Po čuvenom ruskom ekonomisti N. Kondratijevu, kapitalizam karakterišu ciklusi progresa i recesije, koji svakih pedeset godina smenjuju jedan drugog. Sledstveno njegovoj teoriji, krajem osamdesetih godina trebalo je da se u kapitalističkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ekonomskom sistemu desi recesija. Smatra se da je ekonomska kriza tih godina izbegnuta zahvaljujući padu Berlinskog zida i slomu planske ekonomije u zemljama socijalističkog bloka, ali i talasu tadašnje ubrzane globalizacije.
Tokom ovih promena, između zapadnih kapitalističkih društava i, sa druge strane, zemalja u kojima je srušen komunistički režim, uspostavljen je složen sistem međuuticaja kojim su posredovale razne transnacionalne organizacije i institucije i multinacionalne korporacije, najčešće sugerišući državama u tranziciji prihvatanje neoliberalnog modela reformi koji se svodio na: liberalizaciju, deregulaciju i privatizaciju. Svrha reformi bila je stvaranje liberalnodemokratskih društava u kojima dominira koncept tržišne ekonomije.
Sve zemlje bivšeg socijalizma, uprkos kulturnim razlikama, imale su iste osobenosti proistekle iz činjenice da su delile isti politički i ekonomski sistem i bile deo istog vojnobezbednosnog bloka. Ali, u odnosu na ostale delove istočne Evrope, Balkan je ipak poseban. Istoriju Balkana kroz poslednje vekove karakterišu materijalna beda, podaništvo i odsustvo slobode.
Umorni od takve istorije, balkanski narodi su imali velika očekivanja od postkomunističke tranzicije. Tranziciju su videli kao istorijsku šansu da pobegnu od nekoliko svojih konstanti poput: siromaštva i ekonomske nerazvijenosti, autoritarne političke kulture i odsustva slobode.
Koliko su se ta očekivanja ispunila i kakva je slika Balkana danas? Nekada smo se svi zajedno kretali samo u okviru pretpostavki o tranziciji i njenim ishodima. Danas se, međutim, više ne krećemo u okviru pretpostavki, nego činjenica o rezultatima promena do kojih je došlo u prethodne dve decenije. Danas živimo tu nekada najavljivanu budućnost, podeljeni na dve strane, jednu bogatu i drugu siromašnu.
Teško se može prihvatiti tvrdnja da se sadašnjost Balkana poklapa sa onom projektovanom slikom budućnosti kojom su razne političke stranke tokom prethodnih dvadeset i više godina dobijale podršku od birača, legitimisale svoju vlast i sprovodile reforme. Kao da se slika Balkana u sadašnjostipoklapa sa onom slikom Balkana iz prošlosti. Balkan je ostao skoro isti kakav je i bio. Nesrećan i iracionalan; prostor na kojem je život neizvestan, gde vladaju korupcija, nepotizam, nezaposlenost, gde se ne poštuju znanje, nauka, kultura i gde je stanje socijalne bede namenjeno najmanje polovini stanovništva. Balkan je prostor na kojem države i dalje imaju samo ograničen suverenitet. Ta sadašnja limitiranost suvereniteta nije samo rezultat evrointegracionih procesa, koji podrazumevaju prenos delova nacionalnog suvereniteta na transnacionalni, odnosno evropski nivo.Ona, takođe, nije rezultat samo globalizacije. Ona je i rezultat unutrašnjih slabosti samih balkanskih društava.
Izgleda da je nemogućnost artikulacije osnovnog interesa balkanskih naroda da konstituišu pravne, demokratske i socijalno stabilne države, kao i nemogućnost da se efikasno organizuje privredni, politički i kulturni život, zajednički imenilac balkanskih društava tokom dužeg istorijskog perioda.Uprkos razlikama i antagonizmima, Balkan je u prošlosti bio, a i danas je, nakon tranzicionih procesa, prostor deljenja iste ili slične „sudbine”. Sledeća pitanja su važna: prvo, zašto balkanski narodi nisu u stanju da artikulišu i realizuju svoj interes za stvaranje pravnih, demokratskih i socijalno stabilnih država? Drugo, koji mehanizmi sprečavaju ovu artikulaciju?
Mnogo je mogućih odgovora na ova pitanja. Tačno je da su sudbinu Balkana uglavnom rešavale velike sile. Ali pored jasne svesti o tome koliko drugi determinišu našu „sudbinu”, treba biti svestan i sopstvene odgovornosti i uloge u kreiranju društava u kojima živimo.
Doktorand FPN
Lorna Štrbac
objavljeno: 31.01.2014.
