Izvor: Vesti-online.com, 17.Nov.2016, 05:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reporteri "Vesti" u zatvoru u Nišu (3): Droga u kikirikiju

Predrag Cvetković (40), jedan od nadzornika u KPZ Niš, vodi nas na mesto koje je za svakog novinara prava poslastica - zatvor u zatvoru. Reč je ograđenom delu paviljona koji ima stručan naziv "paviljon sa pojačanim stepenom obezbeđenja".

U okviru tog dela jesu i samice sa onim čuvenim kasa-vratima, pregradom u koju se ubacuje hrana i okruglim prozorčetom kroz koji stražar malo-malo, pa proviruje. I da, sve je baš kao u filmu.

- Više ne postoje klasične samice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ali ako vas one interesuju, idemo u podrum. Taj deo još nije renoviran, pa ćete se "naslikati" nekadašnjih "soba za vezivanje" - smeje se naš vodič.

Kada uđete u takvu jednu samicu, osmeh automatski nestane sa lica. U svega nekoliko kvadrata su samo krevet, nužnik i uzak prozor uz samu tavanicu koji gleda u asfalt. Sve deluje toliko jezivo da i pored toga što znate da se ove samice više ne koriste, i pored toga što su vrata širom otvorena, imate neopisivu želju da što pre izađete, pobegnete glavom bez obzira s tog mesta.

- Danas su samice ipak mnogo bolje sređene, urađene su po svim evropskim standardima, ali njihova funkcija je ostala ista: disciplinska mera za osuđenike koji prekrše zatvorska pravila - priča jedan od stražara.

Po pravilu, samica se "zaradi" zbog problema sa drugim osuđenicima, tuče, remećenja rada ili kašnjenja sa dozvoljenog odlaska na vikend kući. U zatvorskoj upravi nam otkrivaju da ove samice neretko koriste i kako bi spasli živote osuđenicima koji se "nisu razdužili".

1. Robijaši poštuju Pukovnika

2. Amerikanca oduševio koncert iza rešetaka

U pitanju je zatvorski žargon za neplatiše sa "crnog marketa". Obično su u "ponudi" narkotici, ali ima i halo kartica za telefon, hrana...

- Pokazaćemo vam i "račune" nekih od prodavaca koji uredno beleže ko im je koliko dužan. Na ovaj način neplatišama zapravo spasavamo život, mada činimo sve da suzbijemo crnu berzu - veli Cvetković.

Kazna u samici može biti i manja od mesec dana, ali je po pravilu tri meseca i na toliko se i preispituje. Osuđeni na ovu kaznu imaju tek po dva sata dnevno mogućnost da izađu iz ćelije, i to vreme potroše u ograđenim "krugovima za šetnju". Sa krova su pod stalnim okom stražara, a na novinarsku znatiželju većina je uglavnom sakrivala lice ili bežala od objektiva.

Predrag Cvetković navodi da je i dalje "najtraženija" roba u zatvoru droga.

- Kroz pakete koje dobijaju ili prilikom poseta, pokušavaju da prošvercuju marihuanu, heroin i druge psihoaktivne supstance. Kada u zatvoru imate oko 500 dilera drogom, onda vam je jasno da će neki od njih taj posao pokušati da nastave i iza rešetaka, pa drogu pakuju u razne kreme, voće, čak i u kikiriki u ljusci. Napolju je tabla buprenorfina - leka koji je zamena za metadon oko 500 dinara (četiri evra) po tabli, a ovde samo jedna pilula doseže cenu od 6.000 (50 evra) do 10.000 dinara - priča ovaj nadzornik.

Dok nova zatvorska uprava nije uvela javne govornice bukvalno na svakom ćošku, mobilni telefoni su uz drogu bili najtraženija roba.

- Pronalazili smo ih u malim kutijama eurokrema, konzervama sardine, analnim otvorima rođaka koji bi došli u posetu. Sada toga gotovo da i nema. Jedina što neki osuđenici preprodaju halo kartice - veli Cvetković.

Među osuđenicima zatvorenog dela je i Benjamin Tutić (24) iz Novog Pazara, sin Mehmedina - Mede Tutića, prema tvrdnji ministra policije Nebojše Stefanovića, najvećeg narko-bosa na Balkanu. Njih dvojica su uhapšeni u grupi od još desetak osoba prošlog novembra zbog 13 kilograma heroina koji su pokušali da preprodaju u Bugarsku. Mehmedin i Benjamin su osuđeni na četiri, odnosno 3, 3 godine zatvora po sporazumu o priznanju krivice. Benjamin priznaje da je u zatvoru zbog dva kilograma heroina.

- Kajem se i ispaštam za to što sam uradio. Mislio sam da ću tako nešto da zaradim, a zaradio sam nešto mnogo gore. Nikad pre nisam bio u zatvoru, nikad nisam bio ispitivan i ovo je prvi i mislim i poslednji put - priča ovaj mladić koji se nalazi u zatvorenom delu zatvora, a odnedavno radi u krojačkoj radionici.

- Kako to život ume da smisli, moji su u Pazaru imali radnju sa 50 šivaćih mašina, šili smo džins, majice i košulje, a evo, sada učim da šijem zatvorska odela, uniforme za zatvorsku stražu i dušeke - kiselo se smeje naš sagovornik.

Kaže da je život u zatvorenom delu strožei nego u poluotvorenom: tri puta je brojanje, obavezne su zatvoreničke uniforme, šetnje su dva puta dnevno.

- Kada sam ušao u zatvor bio sam u potpunom šoku. Slušate o velikim robijama, nije nimalo prijatno kad spavate u istoj sobi s nekim ko je silovao svoje dete ili ubio majku. Ali, oguglaš, navikneš se, pronalaziš sebi neki posao, samo da što brže prođe vreme da bi se vratio porodici - priča Benjamin.

Supruga i deca mu redovno dolaze u posete, dva puta mesečno. Sednu jedni preko puta drugih, gledaju se i plaču.

Nastavak na Vesti-online.com...