Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Jul.2011, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poternica za Nadom Šakić zbog Jasenovca

BEOGRAD -

Interpol Srbije raspisao je danas međunarodnu poternicu za Nadom Šakić (75), zbog sumnje da je učestvovala u masovnom ubistvu Srba, Jevreja i Roma u koncentracionim logorima Stara Gradiška i Jasenovac, tokom Drugog svetskog rata.

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je danas Tanjugu da je to Ministarstvo dalo saglasnost za raspisivanje poternice za Šakićevom, protiv koje se u Srbiji vodi postupak od 1998. godine zbog sumnje da je izvršila >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << krivično delo genocida.

Ona je rođena u Hrvatskoj u Livnu, ali ima argentinsko državljanstvo i živi u Argentini.

Šakićeva se tereti da je zajedno sa ostalim ustaškim osobljem logora u Staroj Gradiški maltretirala logorašice, tukla ih i šutirala, gazila po trudnicama, kao i da je učestvovala u fizičkoj likvidaciji klanjem i gušenjem više hiljada logorašica.

Nada Šakić, sa najboljom prijateljicom Majom Buždon, nekada i sada

Sumnja se da je naređivala da se logorašicama u Jasenovcu daje vrlo malo hrane te je na taj način posredno dolazilo do njihove prirodne smrti, kao i da je 21. aprila 1945. godine naredila da se pobiju sve preostale žene, kao i deca.

"Šakićeva je osumnjičena za najteže ratne zločine. Očekujemo da na osnovu naše poternice bude uhapšena. U tom slučaju, odmah ćemo tražiti njeno izručenje Srbiji, kako bi joj se ovde sudilo za teške zločine za koje se sumnjiči", poručio je Homen.

Opravdala prezime prezime Luburić

U knjizi "Jasenovac na sudu", autora dr Milana Bulajića, vrsni istoričar i pravnik navodi da je rođena u Livnu, 4. avgusta 1926. godine. Njena majka je bila udata za Ljubomira Luburića, oca jednog od najvećih ustaških krvnika Vjekoslava Maksa Luburića, a posle smrti muža se preudala za Jozu Tambića, s kojim je izrodila još troje dece.

Osnivač logora smrti u Jasenovcu Maks Luburić, sredinom oktobra 1942. godine u dužnost uvodi i svoje dve polusestre, Zoru i Nadu, koje se ubrzo pokazuju dostojne prezimena Luburić. U ženskom logoru "Stara Gradiška", u kome je za svega tri godine ubijeno skoro 80.000 žena i dece, Nada Tambić je bila jedna od najvećih zlotvora.

"Imala je svega 16 godina kada je došla u logor", sećaju je se preživeli zatvorenici, i dodaju: "Bila je crnka, visoka, lepa i uvek u ustaškoj zelenoj uniformi sa opasačima, pištoljem i kamom u čizmi. Na licu joj je često blistao osmeh, ali je to moglo prevariti samo one koji bi je prvi put sreli. Vazda je bila žedna krvi, patološki uživala u zverskom mučenju i najčešće ubijala bez ikakvog povoda".

U Muzeju žrtava genocida u logorima smrti "Stara Gradiška" i "Jasenovac", Nada Tambić-Šakić je identifikovana po fotografiji u ustaškoj uniformi sa upraviteljicom logora Marijom Majom Buždon. A upravo su one, po sećanju logoraša, zajedno sa Božicom Obradović bile takozvana "crna trojka" koja se najviše hvalila počinjenim zločinima.

U istrazi Državne komisije nakon oslobođenja, nesumnjivo je utvrđeno da su počinile niz ubistava i svirepih mučenja nad logorašicama, zbog čega je Maja Buždon osuđena na smrt.

Nažalost, Nada je uspela da pobegne iz zemlje, emigrira u Argentinu i izbegne odgovornost za počinjena dela.

Svedok: Zaklala logorašicu na stepeništu

Logoraši se sećaju da je jednom prilikom, nakon molitve u katoličkoj crkvi u dnu logora, sedela na klupi u parku. Ispred nje, na jedno dvadesetak metara, jedna mlada zatočenica je metlom čistila lišće sa staze. Bez ikakvog povoda, Nada je izvukla pištolj i ubila je na licu mestu. Nastavila je potom da sedi kao da ništa nije bilo.

Ljubomir Mihajlović, jedan od retkih preživelih zatočenika ustaških logora u Sisku, Staroj Gradišci i Jasenovcu, svedoči da je lično gledao kako Nada Šakić kolje jednu logorašicu na stepeništu glavnog ulaza u Kulu.

"Pošla je za njom skoro nezainteresovano, a onda ju je munjevito, levom rukom, uhvatila za kosu, da bi joj desnom prerezala grkljan", seća se Mihajlović. "Nakon toga se malo "utegla", rukom pročešljala kosu i nastavila dalje kao da je prethodno učinila nešto najnormalnije".

Kada su sredinom jula 1998. godine vlasti SR Jugoslavije zatražile od Argentine njeno izručenje, sa istim zahtevom je požurila i Republika Hrvatska. Pokazalo se, nažalost, da njen zahtev nije motivisan željom da se sudi osvedočenom ratnom zločincu, već naprotiv, da se upravo zaštiti od izručenja i najavljenog suđenja u Jugoslaviji.

Županijski sud u Zagrebu je već naredne godine odbacio sve dokaze protiv Šakićeve, proglasio je nevinom i oslobodio krivice.

S obzirom na to da se gospođa u poodmakloj starosnoj dobi nije smela vratiti u Argentinu (u strahu da bi je nova domovina ponovo mogla izručiti, ovoga puta Jugoslaviji), ostala je tada u Hrvatskoj.

Komandant ustaškog logora u Jasenovcu i Nadin muž, Dinko Šakić, koji je bio osuđen na 20 godina zatvora, umro je u 2008. godine, u zagrebačkoj Kliničkoj bolnici Dubrava.

Županijski sud u Zagrebu Šakića je u oktobru 1999. proglasio krivim jer je kao komandant jasenovačkog logora od maja do kraja oktobra 1944. komandovao i sprovodio zlostavljanja, mučenja i ubijanja zatvorenika, kao i zbog toga što nije sprečio i kaznio zločine koje su činili njemu podređeni.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...