Izvor: Politika, 29.Okt.2012, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet koraka do oporavka srpskog pravosuđa
Pitanje odgovornosti članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca potrebno je da pokrenu sudije i tužioci, a ne izvršna vlast, kaže državni sekretar Danilo Nikolić
Prvi i najosnovniji zadatak Ministarstva pravde i državne uprave je da obezbedi uslove za reintegraciju sudija i tužilaca u pravosudni sistem, kaže za „Politiku” državni sekretar Ministarstva pravde i državne uprave Danilo Nikolić.
Ustavni sud je uvažio žalbe neizabranih nosilaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pravosudnih funkcija i tako praktično naložio Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca da vrate u pravosuđe više od 600 sudija i tužilaca koji krajem 2009. godine nisu reizabrani.
Oni, međutim, mogu da počnu da rade tek kada bude napravljen drugi po važnosti korak u oporavku sudstva, a to je temeljna reforma neracionalne i neefikasne mreže sudova.
– Umesto 34 osnovna suda i čak 102 sudske jedinice, koji su napravljeni od ranijih 138 opštinskih sudova, imaćemo oko 80 osnovnih sudova i jedan mali broj sudskih jedinica. U oko 35 do 40 gradova biće vraćeni sudovi, po tačno utvrđenim kriterijumima, a većina sudskih jedinica, koje su se pokazale kao jako nefunkcionalne, biće ukinute – otkriva Nikolić za „Politiku”.
Podseća da su za prazne zgrade ukinutih sudova plaćani svi računi, a one su zapuštene i oronule, dok su i građani i sudije i državni budžet trpeli velike troškove na putu do pravde.
Treći značajan korak za povratak pravde jeste uspostavljanje autoriteta, sigurnosti i odgovornosti sudija.
– Oni koji budu radili stručno i pošteno, bez obaziranja na uticaje politike, javnosti i izvršne vlasti, moraju imati zaštitu države. Sudije sada imaju autocenzuru, neki apstraktni strah da će im neko zameriti zbog ovakve ili onakve odluke. Zbog toga i pritvori dugo traju. Sudija ne sme da ima strah od javnosti, medija i političara, već mora da radi samo na osnovu dokaza. Na sudiju ne sme niko da utiče, a država treba da stane iza dobrog, pravednog i hrabrog sudije, čak i ako se izvršnoj vlasti i javnosti ne dopada sudska odluka. Ali, s druge strane, pored stvaranja potrebnih mehanizama za jačanje nezavisnosti sudija i tužilaca, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca moraju postaviti jasno definisane kriterijume za ocenu novoizabranih sudija i tužilaca, jačanje disciplinskih odgovornosti samih sudija i tužilaca, kao i jačanje mehanizama za ocenu te disciplniske odgovornosti – kaže Nikolić.
Istovremeno se radi na izmenama i dopunama ključnih zakona za funkcionisanje pravosuđa, a to su Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršnom postupku, Zakon o izvršenju i obezbeđenju, Zakon o medijaciji, Zakon o prekršajima, kao i set pravosudnih zakona. To je četvrti korak za postizanje kvaliteta i efikasnosti sudstva, koji treba da bude završen do kraja ove godine, usvajanjem izmenjenih zakona.
Peti korak čini se kroz izradu tri nacionalne strategije koje treba da budu završene i usvojene do 1. marta sledeće godine. To su Strategija za razvoj pravosudnog sistema od 2012. do 2017. godine, Strategija razvoja javne uprave i Strategija zasistemsku borbu protiv korupcije.
Evropska komisija je u poslednjem izveštaju ocenila da je u srpskom pravosuđu postignut neznatan napredak.
– Data je loša ocena o nezavisnosti sudstva, jer su Visoki saveta sudstva i Državno veće tužilaca ostavili bez posla gotovo hiljadu sudija i tužilaca, koji će sada biti vraćeni zbog nepoštovanja osnovnih merila i kriterijuma prilikom ocene njihovog rada. Konstatovano je da su grubo prekršena prava sudija i tužilaca, koja su garantovana Ustavom i zakonima Srbije, ali i međunarodnim pravnim standardima – kaže Nikolić.
Kada je u pitanju ocena nepristrasnosti sudstva, Evropska komisija je primetila „uopšteni napredak”, pre svega zbog uvođenja automatizovane dodele sudskih predmeta.
Kada je u pitanju odgovornost sudija i tužilaca, prigovoreno je da nisu utvrđena merila za ocenu njihove uspešnosti i odgovornosti.
– To je ogroman propust Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ova dva tela nisu izvršila svoje zakonske obaveze da utvrde merila i smatram da je to neodgovornost najgore vrste. Imali su zakonsku obavezu da donesu akte na osnovu kojih treba da se ocenjuje uspešnost rada izabranih sudija. Tako će, bez ikakvih kriterijuma, sada svi biti izabrani na stalnu sudijsku funkciju, kao što su i razrešavani odnosno nereizabrani bez ikakvog kriterijuma – kaže Danilo Nikolić.
Ističe da na VSS-u i DVT-u leži moralna i svaka vrsta odgovornosti, jer su se grubo ogrešili o svoje zakonske obaveze.
– Pitanje odgovornosti članova VSS-a i DVT-a potrebno je da pokrenu sudije i tužioci, a ne izvršna vlast. Ako sudije i tužioci misle da su VSS i DVT radili kako treba, onda mi kao izvršna vlast nemamo šta da se mešamo – kaže Nikolić.
Sve njihove odluke o neizabranim sudijama i tužiocima su poništene odlukom Ustavnog suda.
– Oni nisu ispunili i svoje zakonske obaveze da utvrde kriterijume za ocenu rada sudija niti su izabrali predsednike sudova. Zbog toga je pravosuđe već tri godine u vanrednom stanju. Osim toga, u sastavu oba ova visoka tela radili su i advokati, koji su pre podne zastupali klijente pred sudijama, a posle podne birali i razrešavali sudije. Mislim da ne postoji veći sukob interesa od toga – kaže državni sekretar Ministarstva pravde i državne uprave.
Predmet ocene Evropske komisije bila je i efikasnost sudstva. Konstatovano je da je donet jedan broj procesnih zakona, s ciljem unapređenja efikasnosti pravosuđa, kao i uspešan rad Pravosudne akademije, ali da je opterećenost sudija nejednaka. Traženo je da se izvrši sveobuhvatna analiza funkcionisanja mreže sudova, troškova te mreže i njene pristupačnosti građanima.
------------------------------------------------------------------------------------
Generalna ocena o pravosuđu
„Da bi se povratilo poverenje građana, vlasti će morati da razmotre dodatne mere za jačanje nezavisnosti, nepristrasnosti, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti pravosuđa, a posebno: transparentne i objektivne kriterijume za izbor sudija i tužilaca, trening zaposlenih u nadležnosti Pravosudne akademije, zajedno sa ocenjivanjem aktivnih sudija i tužilaca, uključujući i one koji su prvi put izabrani 2009. godine, garancije integriteta, racionalizaciju sudova.
Da bi se odgovorilo na ove izazove, neophodno je usvojiti novu strategiju reforme pravosuđa, zajedno sa akcionim planom za njeno sprovođenje, zasnovanim na funkcionalnom preispitivanju pravosuđa”, navodi se u generalnoj oceni Evropske komisije o napretku srpskog pravosuđa.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 29.10.2012.
